Osmeh krpi mnoge rupe u međuljudskim odnosima i komunikaciji i obilato se preporučuje – ženama.
Muškarci koji nastupaju sa osmehom važe za šarmere, za njih je osmeh izraz samopouzdanja – oni se osmehuju jer vladaju situacijom. Od njih se ne očekuje da imaju ljubazno i nasmejano lice u svakoj prilici i da deluju prijatno i podržavajuće i zato se njihov osmeh više ceni i ozbiljnije shvata. Muškarac koji se često smeje i osmehuje, deluje neozbiljno i detinjasto, ali svima je simpatičan. Onaj koji svoje osmehe udeljuje štedljivo i ciljano, zapažen je i uvažen.
Od žena se očekuje da imaju blag izraz lica i da se ljubazno osmehuju, jer kad su ozbiljne, one često čuju pitanje “šta ti je, što si neraspoložena?” ili im se prebacuje da su zamišljene i rasejane, kao da nemaju prava na to – da budu neraspoložene, zamišljene i rasejane, ili da im naprosto nije do ljubaznog osmehivanja.
Od muškaraca se očekuje da se nametnu autoritetom (ozbiljnošću i racionalnošću), a od žena prijatnošću, toplinom i predusretljivošću (osmeh, osmeh, osmeh).
