Zašto dramimo? Zašto se nađemo uvučeni u dramu, iako smo pokušali da je izbegnemo? Zato što smo pod stresom i naša podsvest kreira dramu kao način da se taj pritisak kanališe. Mi se posle toga ne osećamo lakše, ali istina je da se osećamo ispražnjeno i potrošino i da u nama više nema naboja. Mnoge kraljice i kraljevi drame tako funkcionišu bez imalo preispitivanja (i još se ljute kad im neko kaže da preteruju, ili da mu je dosta njihove drame) ne uviđajući da su olakšanja putem ispuštanja pare (kao na ekspres-loncu) samo trenutna i da im je to glavni, a možda i jedini ventil, čijom (zlo)upotrebom narušavaju kvalitet svog života i zagoračavaju život svojim bližnjima.
Svaki otpor da prihvatimo stvari onakve kakve jesu, kreira neki oblik drame, jer uzrokuje stres i osećanje bezizlasnosti, anksioznost i bespomoćnost. Možda verujemo da nismo hteli da učestvujemo u nekoj drami i da su drugi krivi, ali u suštini, sami smo je prizvali, svojim strahom i otporom. Kako da osvestiš stanje drame i da se iz njega izmakneš?
Budi svesna da se drama ne pojavljuje poput groma iz vedra neba, nego je sama kreiraš, ili prizivaš, ili se povezuješ sa osobama koje funkcionišu kroz dramu i koje će te u nju uvući, ako se poistovetiš sa njima. Drama nosi veoma uznemirujuću energiju, nije lako ostati distanciran, ali ako si svesna da se odigrava drama koja će te preplaviti i poneti ukoliko nalaziš u sebi emotivni odgovor na nju, onda možeš da posmatraš stvari iz šire perspektive.
U najvećem broju slučajeva, dovoljno je ostati prisutan u trenutku, boraviti u sada i ovde. Drama se obično odigrava na nekom drugom nivou, čak i ako se tiče nečega što se trenutno dešava, to dešavanje se izmešta u neko iracionalno vreme i prostor, jer energija drame sama po sebi potpuno zaokuplja sadašnji trenutak i iz njega izbacuje sve učesnike.
