U savremenom svetu, konekcija sa životinjama, čuvanje kućnih ljubimaca, mnogim ljudima daje ono što im nedostaje u odnosima sa ljudima, čega prosto nemaju dovoljno – jednostavne ljubavi, osećanja duboke povezanosti, dostupnost i stalno prisustvo.
Kada govorimo o našim nevoljama, o onome što nas uznemirava i pogađa, naši bližnji obično počnu da nam predlažu kako da rešimo probleme, umesto da nam pruže razumevanje, empatiju, zagrljaj, osećanje povezanosti. To što nam je potrebno, pre će nam pružiti pas (naročito neki veliki), koji je genetski programiran da štiti.
View this post on Instagram
Ako imate ljubimca, onda znate kakav je osećaj kad vas dočeka, kako vam se raduje kad dođete kući i kako vam pokazuje koliko vas voli i koliko ste mu važni. Ono što nalazimo u odnosima sa kućnim ljubimcima, otkriva ono što zaista želimo u odnosima sa drugim ljudima – odatle i razlika među onima koji više vole pse i onima koji više vole mačke. Ljubitelji pasa žele da budu obožavani, da budu najvažniji u nečijem životu, bezuslovno voljeni, oni žele apsolutno poverenje i pripadnost, dok ljubitelji mačaka preferiraju nekonvencionalne odnose, više lične slobode i podrške, uglavnom nisu posesivni i ne žele nikoga da „vaspitavaju“ i „uslovljavaju“. Vlasnici mačaka često govore da oni zapravo nisu ničiji vlasnici, da su njih mačke odabrale i da su oni u njihovoj službi, da imaju privilegiju da vode računa o mački (mačkama). Mnogo ljudi voli i čuva i pse i mačke, i ima više ljubimaca, a mnogi imaju i samo jednog psa, ili samo jednu mačku, iz čega se takođe mogu videti njihove sklonosti i potrebe u međuljudskim odnosima.
Odnos sa ljubimcem – terapija traume
Psiholozi koji se bave traumama, navode da je najštetniji aspekt traume prekid u odnosima, kao što je gubitak, napuštanje, zlostavljanje i tuga. Odnosi su u svakom pogledu u korenu mentalnog zdravlja i to je u velikoj meri razlog zašto izolacija može naneti emotivnu štetu. Previše vremena u samoći nije prirodno za ljude (mada se introverti mogu pobuniti, osim ako ovog momenta ne sede sa mačkom u krilu).
Jedno od najrelevantnijih istraživanja o postraumatskom sindromu, ističe socijalnu podršku kao najmoćniji faktor u oporavku. Zato kućni ljubimci mogu biti protivotrov za najveće izvore ljudske patnje – usamljenost, besmislenost, gubitak (sve dok ne zavisimo previše od svojih ljubimaca i ne izolujemo se od drugih ljudi).
View this post on Instagram
Kućni ljubimci ispunjavaju našu potrebu za bliskim vezama
Naši mozgovi su „ožičeni“ sklopovima koji su zaduženi za fundamentalnu potrebu za bliskim vezama, koja je utisnuta u naš kod za preživljavanje. Mi smo urođeno međuzavisni, pre nego što počnemo da težimo za nezavisnošću. Ovo je očigledno od rođenja, kao bebe zavisimo od naših roditelja i staratelja da bismo zadovoljili osnovne potrebe. Izolacija nije naše prirodno stanje i zato je traumatizirajuće. Ali, naše potrebe za bliskim odnosima ne moraju ispunajvati ljudi – mnogim ljudima kućni ljubimci omogućavaju da se opuste, da osete povezanost i privrženost, kada to ne mogu da im pruže drugi ljudi.
Jedno od novijih istraživanja pokazalo je da su vlasnici kućnih ljubimaca tokom izolacije za vreme pandemije, bili znatno manje depresivni od onih koji nisu imali ljubimce. Pojedinci, kao i porodice, sa psima i mačkama, prijavili su više pozitivnosti, manji osećaj izolovanosti i više društvene podrške.
Naša sposobnost samoregulacije, samopouzdanja, uspeha i ispunjenosti, u krajnjoj liniji je funkcija snage naših veza i odnosa. Kućni ljubimci u potpunosti ispunjavaju našu potrebu da budemo tretirani kao važni i posebni i pomažu u izgradnji samopouzdanja i samopoštovanja. (Da, najvažniji pokretač samopoštovanja je kada nas tretiraju sa poštovanjem i davanjem važnosti). Kućni ljubimci su optimalni, jer je njihova egzistencija usmerena ka povezivanju sa nama, čitanju naših mentalnih stanja i osećanja, dostupnosti i emocionalnoj vezanosti za nas.
View this post on Instagram
Kućni ljubimci nemaju skrivene motive
Da, kućni ljubimci mogu da piške po kući „iz protesta“ da bi vam pokazali da ih zapostavljate, ali oni nemaju skrivene motive. Neće pokušati da vas iskoriste, da nešto dobiju od vas (osim ljubavi, pažnje, igre, šetnje, hrane), neće vas ničim ucenjivati i manipulisati. Neće vas napustiti da bi otišli na zabavu ili utakmicu, umesto da provode vreme sa vama. Vi ste im sav svet, oni su nepokolebljivo odani, sve dok se prema njima ponašate brižno (pa čak i ako ne!).
Najbolji terapeutski učinak ima osećanje da ste voljeni, cenjeni, važni, posebni. Za traumatizovane pojedince, doživljavanje ovih emocija u odnosima sa ljubimcima, može pomoći da imaju zdravije odnose sa drugim ljudima.
Kućni ljubimci nas osećaju
Kućni ljubimci nas razumeju, to će vam sa sigurnošću potvrditi svako ko ima psa ili mačku. Oni nas posmatraju svojim pametnim očima i komuniciraju sa nama, nekako direktnim putem. Sa njima ne razmenjujemo reči, ali i verbalna komunikacija je vrlo živa. Oni razumeju ton kojim im se obraćamo i kombinuju ga sa našim pokretima i govorom tela. Sa ljubimcima se povezujemo na emotivnom nivou, ali komunikacija se odvija na svim nivoima istovremeno. Naši ljubimci osećaju naše raspoloženje i kada smo tužni ili nas nešto boli, oni dolaze da se smeste pored nas, da se maze i da nas uteše svojom toplinom i privrženošću.
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Brankica Milošević
