Sreća nije zakopano blago za kojim treba da tragaš, niti je plen koji beži, pa moraš da ga loviš. To je stanje koje se sebi dopušta. Možda je ovaj koncept potpuno iznenađujući za tebe, kao i za mnoge druge, jer je svet generalno neprijateljski raspoložen prema novim i neobičnim konceptima na koje nije navikao. Kako god, niko neće biti srećniji zbog toga, jer sreća nije nešto što možeš da uvežbaš.
Sreća je tvoje prirodno, prvobitno stanje. A to znači da će se sama pojaviti onda kad si ti “sama kod sebe” prisutna u sadašnjem trenutku, bez ostatka i bez opiranja. Kad prestaneš da biraš svoja osećanja, da pokušavaš da se rešiš negativnih, da osuđuješ ona koja smatraš neadekvatnim i kad dopustiš sebi da osećaš sve što osećaš, postići ćeš onaj prvobitni balans, koji ima svako ljudsko biće kad dođe na ovaj svet, dok još ne formira filtere i odbrane.
Zvuči paradoksalno, ali, što se manje opireš svojoj nesreći, to si srećnija.
Ekart Tol kaže da je sva negativnost u našim životima prouzrokovana akumulacijom psihološkog vremena i poricanjem sadašnjosti. Uzrok svih oblika straha, kao što su anksioznost, napetost, stres, nezadovoljstvo, zabrinutost, jeste u previše budućnosti i nedovoljno prisustva. Dok je uzrok svih oblika neadekvatnosti – krivice, žaljenja, tuge, gorčine, prigovaranja – u previše prošlosti i nedovoljno prisutnosti.
Ako smo uznemireni, to je zato što smo psihološki skliznuli u buduće vreme. Ako smo depresivni, onda boravimo u prošlosti. Kada se nalaziš u sadašnjem momentu, uviđaš da su prošlost i budućnost potpuna iluzija, i da jedino stvarno postoji sada, sadašnji trenutak i da je pojam beskonačnosti sadržan u poimanju sadašnjosti.
Takođe, sadašnjost je jedino mesto gde se odvija život, pa prema tome i gde se nalazi tvoja sreća. A sadašnjost nije nešto za čim ćeš tragati, već nešto u čemu već jesi, samo treba da dopustiš sebi da stalno budeš svesna toga.
