Neki parovi smatraju da su im odnosi dobri, zato što se ne svađaju, tojest da to što se ne svađaju, znači da imaju dobar odnos. Ali to prosto ne može biti istina. To što se ne svađate jeste zato što činite sve što možete da izbegnete svađu, a ako to činite samo vi, onda potiskujete mnogo besa i verovatno kažnjavate partnera na neki perfidan i zaobilazan način – odjednom je sva hrana koju spremate bljutava, nedokuvana, preslana, splačinasta, a njegova omiljena jela vam nikako ne uspevaju – ili zagore, ili se pretvore u neidentifikovanu kašu, čudo jedno. Ako još nije došlo dotle da mu kuvat, ima i drugih načina da mu pokažete kako niste zadovoljni, iako se ne svađate. Ali, mnogo je lakše biti pošten, prirodan i neposredan i svađati se, kad imate razloga za to.
Treba da podignete glas u ljutnji, treba da zahtevate objašnjenja, treba da uterate u laž sve njegove bedne izgovore, jer samo tako je fer. Kad se svađate, tretirate partnera kao sebi ravnog, ispoljavate emocije, nastojite da nešto razrešite. Kad samo oćutite, onda pakujete sadržaje u sebi, manipulišete i izmišljate lukave akcije i poteze da dokažete da ste u pravu, ili da navedete partnera da radi ono što vi hoćete. U svađi pokazujete svoje pravo lice, a ako je ono ljutito i zahteva objašnjenje, to treba i da dobije i ima prava da insistira, zahteva, traži, postavlja ulitmatume i ucenjuje. Svađa ume da sklizne u dramu, ali samo ako dozvolite da izgubite fokus sa onog što je važno – tražite tačne odgovore na neka pitanja. Ima nekih dobrih razloga, zbog kojih vredi svađati se.
