Osećanja nas zavode i zanose i mi izjednačavamo ljubav sa emocijama. Čini nam se da ne možemo da živimo bez osobe koju volimo i onda smatramo da je sasvim u redu da pokušamo da je vežemo za sebe na sve načine, da se osiguramo da je ne izgubimo. Postupamo rukovođeni strahom, a strah je snažna emocija. Ali, tamo gde je strah za nas same, nema toliko mesta za ljubav prema drugoj osobi. Jer spremni smo na sve, da bismo zadržali ljubljenog. Lagaćemo, manipulisaćemo, pretvaraćemo se, krićemo svoja prava osećanja, maskiraćemo svoje strahove u dobronamernost, u ljubav. Zanemarićemo ono što je najbolje za drugu osobu, ako to nije najbolje za nas. Bićemo sebični i nećemo se preispitivati da li je to u redu. Smatraćemo da nam ljubav daje prava da tako postupamo. Maskiraćemo svoje postupke čak i pred sobom, lagaćemo sebe, da ne bismo morali da se suočavamo sa svojom sebičnošću, sa sklonošću da drugu osobu upotrebimo za svoje ciljeve, svoje dobro, za umirivanje svojih strahova, za lečenje svoje nesigurnosti, ispunajvanje svojih praznina.
Ponekad ćemo u ljubavi žrtvovati sebe, jer smo tako naučili, to je ono što smo shvatili i usvojili o ljubavi. Posvetićemo se ispunjavanju potreba i zahteva voljene osobe, prilagodićemo se njoj, do te mere da izgubimo sebe, pronaći ćemo satisfakciju u služenju voljenoj osobi i na taj način ćemo je stalno zaduživati i obezbeđivati njenu zahvalnost i pripadnost. A ako ta zahvalnost izostaje i pripadnost je pod znakom pitanja, naći ćemo satisfakciju u svojoj mučeničkoj ulozi. Moći ćemo da mislimo o tome koliko smo dobri, požrtvovani, nesebični i posvećeni, kako smo sve podredili osobi koju volimo i kako smo žrtva njene nezahvalnosti. Nećemo razmišljati o slobodi, a imaćemo opravdanje za sve što nismo uradili za sebe – nismo stigli, jer smo se posvetili drugoj osobi, nismo mogli da se bavimo sobom i svojim životom, jer smo sve uložili u dobrobit voljene osobe.
Ako pokušavate da ostvarite odnos u kome ćete se oboje razvijati, ako želite dobro i sebi i voljenoj osobi, ne želite sputavanje i uslovljavanje, nego slobodu, prihvatanje i razumevanje, započeli ste težak put ka ostvarenju bezuslovne ljubavi.
Setite se kako ste se osećali kada ste upoznali voljenu osobu
Svrha zaljubljenosti je da nam utisne u ćelijsku svest osećanje neizmerne sreće, osećanje slobode i ekstatične radosti, koju smo imali kada smo sreli tu posebnu osobu, koja nas je oživela, pokrenula, inspirisala. Taj osećaj da je sve baš onako kako treba da bude, zbog čega smo ganuti i zahvalni što postojimo i što nam je dato da to doživimo, to je ono što treba da držimo u svesti. Jer to je jedino važno – osećanje da smo zahvalni što smo živi. Bezuslovna ljubav se hrani tim osećanjem, tom svešću o zadovoljstvu svojim životom.
