Zašto treba da težimo bezuslovnoj ljubavi

Bezuslovna ljubav je bezgranična

Kad nekog volimo svim srcem, dovoljno je da pomislimo na njega, pa da osetimo tu ispunjenost i zahvalnost. A kad smo suviše vezani za voljenu osobu, kad smo razvili zavisnost i posesivnost, onda stalno želimo da voljena osoba bude fizički pored nas i nesigurni smo i skloni da se prepuštamo strahovima i ljubomori, kad nije. Kada naučimo da prihvatamo bezgraničnost ljubavi, to da nema prepreke da je osećamo preko sedam mora i sedam gora, shvatićemo suštinu slobode i prostora koje možemo da pružimo ne samo voljenoj osobi, nego i sami sebi.

Bezuslovna ljubav je prihvatanje nesavršenosti

Kad smo tesno povezani sa nekim, gotovo pomešani u međuzavisničkoj vezi, onda smo veoma kritični i skloni da tražimo od voljene osobe da se promeni, da ispunjava naše zahteve i očekivanja i da se ljutimo kad to ne čini. Bezuslovna ljubav razume da ništa nije savršeno, ali da je ta nesavršenost – baš kakva treba da bude. Ona nema potrebu da sve popravlja i usavršava, ona voli sve što jeste, takvo kakvo je. I to se ne odnosi samo na voljenu osobu – bezuslovna ljubav voli svaki oblik života, nežna je, strpljiva i saosećajna, sve razume i sve prihvata i neguje, jer je sveobuhvatna.

Bezuslovna ljubav obuhvata sve

A mi sami smo deo te ljubavi. Mi smo njen provodnik, njeno oruđe, njen činilac, zato ona mora da pođe od ljubavi prema sebi.
Voleti i prihvatati sebe, jedini je uslov za bezuslovnu ljubav. A tada smo deo kosmosa, ukupnosti života i ljubavi, beskrajne i bezvremene.