U tom uzaludnom poslu, koji nikako ne prerasta u proces, ti postaješ u njegovim očima zahtevna, džangrizava, nalik na strogu majku kojoj njen sin (ili partner) nikada nije dovoljno dobar, a on sve više okoreva u buntovništvu, neodgovornosti i inatu – poput deteta, koje se buni jer nije shvaćeno, prihvaćeno i dovoljno voljeno.
I to je suština tvog sramnog neuspeha – ti ne prihvataš partnerova ograničenja, jer to možda za tebe znači da treba da odustaneš od veze. A za njega, to znači da ne prihvataš njega takvog kakav je, da hoćeš da ga menjaš i popravljaš, jer nije dovoljno dobar. Osim toga, on ima lična ograničenja, u smislu količine informacija koje je u stanju da primi i obradi, pažnje koju može da fokusira na neki zahtevan sadržaj – spisak emotivnih i psiholoških ograničenja je dugačak, a to je deo problema. Odrasli smo oblikovani od onih koji su nas čuvali i vaspitavali i mnoga ograničenja nisu istinita, nego su deo ubeđenja o tome šta možemo ili smemo, ali niko neće krenuti u osvešćivanje ovih bolnih i teških sadržaja zato što ga neko drugi na to podstiče – potreba mora da dođe iznutra, iz ličnih uvida, iz svesti o tome da osoba želi da se razvija, da rasvetili svoje probleme, da se izdigne iz mraka neznanja i da osvesti nesvesne sadržaje i dostigne kvalitet življenja i lični kvalitet za koji oseća i veruje da je moguć.
Ako prihvatiš partnerova ograničenja, istovremeno prihvataš i svoja – ti ne možeš da utičeš na njega pozitivno, koliko god tvoje namere bile plemenite. Ne možeš da probudiš njegovu svesnost i ne možeš svoju da podeliš sa njim. Ako odustaneš od toga da ga osvešćuješ i da mu ukazuješ na njegove probleme, možda ćeš izgubiti interesovanje i svrhu i prekinuti vezu. Ali, možda će prosto popustiti pritisak i vaš odnos postane bolji i nežniji. Dozvoli partneru da se razvija sopstvenom brzinom i jednostavno ga voli, najviše što možeš. Svest teži da se aktualizuje u svakom biću i tvoj partner će (možda) dostići svoju svesnost na svoj način, kad bude spreman za to.
Aleksina Đorđević
