Da li je dovoljno da vam neko samo ne odgovori na poruku i vi automatski mislite da nešto nije u redu? Da li vam se dešava da mislite da ljudi sa kojima ste najbliži imaju nešto protiv vas, ali vam to ne govore? Čak i u razgovoru sa kolegama, kasirkom u prodavnici, neobaveznim poznanstvima vrlo lako stičete utisak da se nekome ne dopadate i da ima nešto protiv vas.
Ako se pronalazite u ovim rečima – niste sami. I ja sam jedna od onih koja će se uvek pitati da li je neko ljut na mene. I sve to potiče iz želje da budemo prihvaćeni, jer smo naučeni da moramo svima da se dopadnemo. A objektivno gledano, nemoguće je da ćemo se svima dopasti. Toga ste vrlo verovatno sasvim svesni, ali ne uspevate da se otresete tih anksioznih misli.
View this post on Instagram
Želja da budete prihvaćeni i voljeni je sasvim normalna, ona je osnov socijalizacije i društva. Ali, sve što ide u ekstreme nije dobro, te misli mogu da utiču na vaš kvalitet života i teraju vas da stalno preispitujete svoje postupke, čak i kad za to nema ni najmanjeg razloga. A rezultet toga je da konstantno mislite da je neko ljut na vas. Potrebne su vam stalne potvrde da je sve u redu u odnosu, u suprotnom ćete vrlo lako pomisliti da nešto nije u redu.
Ovo osećanje potiče iz nesigurnosti i nepoverenja u sebe. Verovatno se neretko dešava da svoje mišljenje zasnivate na odobrenju drugih i da svoje najbliže morate uvek da pitate za savet pre nego što se odlučite na nešto. Tako gubite osećaj sebe samih, ne verujete sopstvenoj intuiciji i prilagođavate se drugome.
Pročitajte i ovo: Da li imate emotivni OCD?
Ako nešto u odnosu zaista nije u redu, vi ćete odmah pomisliti da ste negde pogrešili. Tražićete svoju grešku i izvinjavati se, a niste ni sami sigurni za šta. Izuzetno vas je lako uzdrmati i vrlo lako ćete preuzeti krivicu na sebe.
To će vas učiniti i lakim za manipulaciju, jer najlakše je manipulisati sa osobom koja nema poverenja u sebe.
Imamo dve krajnosti – osoba koja misli da je uvek za nešto kriva i da su svi ljuti na nju, i ona koja smatra da su drugi krivi za sve i nikad neće da preuzme odgovornost za svoje postupke. Ni jedna od te dve stvari nije dobra. Ono ka čemu treba da težimo je sredina.
View this post on Instagram
Šta to znači? To znači da treba da budemo svesni svojih postupaka, da znamo kad smo pogrešili, izvinimo se i popravimo ponašanje, ali i da smo u stanju da drugome skrenemo pažnju kada nije u pravu i kada greši. Ako mislite da su svi ljuti na vas, vaša ravnoteža je poremećena, preuzimaćete krivicu čak i onda kada niste krivi, samo da bi u odnosu bilo sve u redu.
Šta možete da učinite? Pa, idealno bi bilo da krenete na psihoterapiju, jer ćete uz pomoć psihoterapeuta pronaći način kako da steknete poverenje u sebe i svoje rasuđivanje. Počećete da verujete svojoj intuiciji i znati kada nešto nije u redu u odnosu.
Pročitajte i ovo: Emotivno prejedanje i kako da ga prevaziđete
Takođe, iako već znate da ne možete svakome da se dopadnete, naći ćete zdrave načine kako sa time da se nosite i da vam to ne uruši čitavo samopouzdanje. Nećete sebe kriviti ako je neko ljut na vas bez razloga jer ćete naučiti da niste odgovorni za tuđa ponašanja. Svako ima pravo da se naljuti na vas, ali to ne znači da ste vi uvek odgovorni za tu reakciju. Kad budete izgradili zdravo samopouzanje nećete imati potrebe da se ikome pravdate. Živećete autentičan život bez straha od toga kako ćete izgledati u tuđim očima.
Naslovna fotografija: instagram.com/maralafontan
Jovana Petković
