“Ego često izjednačava posedovanje sa Postojanjem; posedujem, dakle postojim. I što više posedujem, sve sam postojaniji. Ego se hrani poređenjem. Način na koji vas drugi vide preobrazi se u način na koji sami sebe vidite. Kada bi svi živeli u ogromnim kućama i bili bogati, vaša ogromna kuća i vaše bogatstvo ne bi više mogli da jačaju vaš doživljaj sebe. Mogli biste onda da se preselite i u običnu kolibu, da se odreknete svog bogatstva i povratite svoj identitet tako što ćete sebe videti i smatrati duhovnijim od ostalih. Način na koji vas drugi vide postaje ogledalo koje vam pokazuje ko ste i kakvi ste. Egov doživljaj o sopstvenoj vrednosti obavezno je povezan s vrednošću koju drugi misle da posedujete. Potrebni su vam drugi da bi vam dali vaše ja, i ako živite u društvu koje u velikoj meri izjednačava sopstvenu vrednost s onim šta posedujete i količinom toga, ako niste u stanju da prozrete kroz tu kolektivnu obmanu, bićete osuđeni da ostatak svog života provedete jureći za stvarima s uzaludnom nadom da ćete na taj način pronaći sopstvenu vrednost i upotpuniti doživljaj sopstvenog ja.”
“Kako da se oslobodite vezivanja za stvari? Ne vredi ni da pokušate! To je nemoguće. Vezivanje za stvari nestane samo od sebe onog trenutka kada prestanete da svoj smisao tražite u njima.”
A da li će se to spontano dogoditi i šta da radimo u međuvremenu? Tol predlaže da nastojimo da ostanemo svesni, da osvestimo svoje vezivanje za stvari, svoje identifikovanje sa predmetima i stvarima. Početak transformacije svesti jeste svest o tome da smo vezani za stvari, da težimo posedovanju i da želimo da imamo više.
“Ego želi da želi više nego što želi da poseduje. Površno zadovoljstvo posedovanja uvek se smenjuje s još većom željom. To je psihološka potreba za tim da se ima više, da se ima više predmeta s kojima se može identifikovati. To je zavisnička potreba, a ne istinska.”
Izvor fotografija: instagram.com/lesparisiennesdumonde
Brankica Milošević
