Postavljanje granica
Svako ima različite emocionalne potrebe i pragove tolerancije i u partnerskom odnosu oni nisu spontano usklađeni i kompatibilni sa partnerovim. I svako ima prava da postavi sopstvene granice i da očekuje da budu poštovane. Jedno od romantičnih shvatanja ljubavi je da treba uvek da budemo tu za partnera, uvek dostupni i na raspolaganju, pa postavljanje granica može da se doživi kao odbacivanje i da se pogrešno shvati kao toksično ponašanje u vezi. Ali te granice čuvaju naš integritet i zdravo je da ih postavljamo – iako brinemo za druge, dužni smo da brinemo i o sebi, da bismo održali svoje mentalno i emotivno zdravlje i stabilnost.
Izbegavanje svađe
Ponekad je bolje povući se i to je nešto što jasno osećaš, kad uđeš u konflikt koji te iscrpljuje i ne vodi nikakvom rešenju. Svađe su često destruktivne i izazivaju sve najgore u nama, a to najgore smo tada više nego spremni da izlijemo na partnera (ili on na nas). Kad se nađemo u takvom sukobu, zrelo je i konstruktivno izmaći se, napraviti distancu i sačekati da naboj popusti, da bismo mogli stvari da sagledamo realno i pošteno. Dok se ravnoteža ne vrati i dok nismo u stanju da ponovo komuniciramo normalno, savršeno je prihvatljivo da izbegavamo svađu.
Idemo na spavanje ljuti
Jedna od najraširenijih predrasuda o odnosima, jeste da dan ne bismo smeli da završimo u ljutnji i da odemo na spavanje, a da se prethodno ne pomirimo. Zato parovi često posežu za seksom pomirenja i usvajaju ovo ponašanje kao zdravo, iako nije. Transformisanje ljutnje i besa u strastvenu energiju dovodi do obrasca koji iskrivljuje doživljaj prisnosti, a spavanje na kauču, dok smo ljuti na partnera, vodi u sagledavanje sopstvenih osećanja i stanja i u komunikaciju. Svako treba da pruži sebi vremena za odvijanje emotivnih procesa.
Izvor fotografija: instagram.com/romance__4ever
Brankica Milošević
