Ili je prosipanje pameti jedini cilj i smisao jednokratne upotrebe i površnosti, koja dostiže svoj puni domet u hvalisanju osvajačkim sposobnostima?
I jesu li onda svesni koliko su naškodili pojmu muškosti i liku muškarca u ženskim očima? Znaju li da zbog njih žene razlikuju samo tri kategorije muškaraca – normalni, kojih nema, oštećeni i klinci, koji praktično i nisu muškarci?
Šta je to sa muškarcima koji zastanu na pola puta ka muškosti i tu ostanu zaglavljeni zauvek?
Jesu li osuđeni na podizanje ega i kite i da li ego preuzima erektilnu funkciju kad kita jednom prestane da se diže?
Hoću li uspeti do kraja teksta da napišem i jednu rečenicu koja se ne završava znakom pitanja?
Pobogu, gde su muškarci?
Prethodne tekstove iz ovog serijala pročitajte ovde.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
