Ah, opet je pun mesec, pa sam malo poludela – podsećam sebe. Dobro, jeste malo puniji nego inače, neki Jupiteri i Merkuri su negde nešto posebno zajebano postavljeni, ali ja sam često luda i bez punog meseca. Ovaj je, kažu, posebno važan za ženske porodične priče i sve im verujem. Jer osećam. Žene kroz koje sam došla, njihove svetlosne poruke i genetske šifre koje tumačim svojim životom, ovu mladu ženu koja je došla kroz mene i celu tu ludačku, divljačku, borbenu, veštičju, strastvenu i izgarajuću žensku liniju naših pretkinja. I neke buduće, koje će doći kroz nju, moju ćerku i možda će im moja tumačenja biti korisna.
Ove jeseni, punimo 18 i 50. Moja mala žena i ja. Duvaćemo u pune torte svećica. Ona sa svojim novostečenim punoletstvom, sa samosvešću mlade žene pred kojom su sve one borbe i nade, ljubavi i patnje koje ne može da zamisli, a i ne treba da ih zamišlja. Ja, pred kojom je treće doba. Jesen života. Bila sam spremna da mirno uđem u šestu deceniju, da se prepustim starosti, da prestanem da se vozim na svoj mladalački duh, da prestanem da tražim i očekujem pravu ljubav, jer ako je do sada nisam našla, onda je to možda to – sve što mi je život servirao u tom smislu i što sam pojela proždrljivo, progutala zajedno sa otrovima i zaslađivačima, to je bilo predviđeno za mene i to bi trebalo da mi bude dosta. Iz života koji sam živela, imam materijala da pišem do kraja života koji ću živeti. U miru i dostojanstvu starosti. To sam tripovala.
Ali moje ludo srce, moja luda strast, sve lude mladosti koju sve te borbene, strastvene, veštičje, snažne, samostalne i samohrane žene pre mene nisu uspele da odžive, jer su morale da preživljavaju, da rade umesto muškaraca kojih nikada nije bilo da se na njih oslone, jer su ih pojela čudovišta ratova, poroka kockanja, preranih smrti i promašenih brakova, jer su odgajale decu i upisivale u njih svoju borbu i bol – sve te žene u meni su se pobunile. Tam-tam njihovih poruka udara ritam kroz moje vene, zvoni mi u glavi, odjekuje mi u grudima, pulsira među mojim nogama. Živeti, za mene znači dobiti borbe koje one nisu stigle da vode. Iskusiti ono što njima nije bilo dato, što nisu mogle i smele, jer su morale da čuvaju dobar glas i dostojanstvo i ponos. Živeti, znači voleti. Voleti, znači prigrliti bol, gušiti se od suza i osećati da ti se srce toliko širi da može da primi u sebe čitav svet, da oseti sve što je svaka ljubav ikad osećala, dati sve od sebe i dati sebe.
