Nisam očekivala da ću to doživeti. Da volim ovako. Mislila sam da je gotovo. Bila sam spremna da se uklonim s puta mojoj kćeri, da joj predam baklju, da siđem sa scene ljubavi i strasti dole u publiku i da joj aplaudiram. Jer ona ponekad jedva čeka da ja najzad postanem skroz matora, da se smanjim, sasušim, prigušim i da joj ne smetam. Znam to. Teško je imati majku kao što sam ja. A ponekad je sva ponosna što ima kevu kojoj se njeni drugari dive i koja izgleda bolje od mnogih njihovih majki, desetak godina mlađih. Ona uči da bude svoja, da se nosi sa svojim ženskim nasleđem, pored majke koja se intenzivno bavi tumačenjem genetskih poruka i zapisa, svojim sopstvenim načinom života i ne ustupa ni za korak, jer ne može.
Pokušala sam. Ali to nije moje da odlučim. Nije moje da odstupim. Mene život mora da pregazi i ja sa tim moram da se suočim. A i ona. Jedini nauk koji imam da pružim je ono što jesam i to kako živim potpuno u skladu s tim. Bez obzira na sve, i s obzirom na sve. Uprkos svemu i u prihvatanju svega. Živim bez daha ovo leto, u susret jeseni koja me ne zastrašuje i neće me zaustaviti, jer znam kuda idem. Tamo gde sve moje žene pre mene nisu uspele da stignu, putevima koji nisu bili otvoreni za njih, tamo gde će sve moje žene nakon mene lakše stići, jer postavljam plamteće putokaze na svakom svom koraku.
Pročitajte još i ovo:
Snažna neprijatna osećanja koja znače – da odrastaš
Šeme i navike koje sputavaju tvoju kreativnost
Kad rešiš da se odmoriš od toga što si uvek tako jaka
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvor fotografija: www.fashioneditorials.com
Aleksina Đorđević
