Teško vam je da nekoga odbijete i zato radije lomite svoj duh (sve u vama vrišti – neeeeeee!), nego da zaista izgovorite to NE. Pristajete na kompromise, iako ste nezadovoljni, jer ne uspevate da ostanete uporni i držite se svog stava (lakše vam je da popustite, nego da se sukobljavate). Veoma ste darežljivi i velikodušni – vaši prijatelji oklevaju da kažu da im se nešto vaše dopada, da im to ne biste smesta poklonili (a ima i onih koji bezobrazno iskorišćavaju vaš altruizam). Bolje radite za druge, nego za sebe – zbog drugih ćete se upustiti u akcije koje za samu sebe ne biste preduzimali. Kritika vas veoma pogađa i danima se preispitujete. Verujete da su svi ljudi u suštini dobri, čak i kad vas njihovo ponašanje uporno demantuje u tome.
To su samo neke od preovlađujućih osobina, navika i ponašanja onih koji pate od preterane ljubaznosti i sklonosti da udovoljavaju drugima. Da, to je problem. Verovatno nemate dovoljno samopouzdanja i samopoštovanja, ne postavljate ljudima granice i uporno nastojite da održite mir, makar vas to koštalo živaca, zdravlja i pristojnosti. U tom naporu da uvek budete veći, tolerantniji, ljubazniji, korektniji i velikodušniji od svih, toliko toga potiskujete, da to može da odvede u poremećaje ličnosti, anksioznost i socijalne poremećaje. Preterana ljubaznost nije izraz dobrote, nego neuroza.
Suzbijanje negativnih emocija vas truje iznutra. Bes, mržnja, ogorčenje, za vas su neprihvatljiva osećanja, suprotna onoj slici koju uporno emitujete o sebi. Ali ta osećanja postoje u vama, iako ih ne priznajete i traže da budu izražena – i pošto ih ne osvešćujete i proganjate u podsvesno, ona pronalaze druge, organske puteve da se oglase. Povišen pritisak, razni stomačni i srčani problemi, miomi i mnoge druge bolesti predstavljaju izraz potisnutih osećanja – počnite da razmišljate o tome, iako to nije naučni pristup. Nauka je prilično ograničena svojim metodama spoznaje i dokazivanja.
