Naročito snažno osećate životne udare (male i velike) kad se zapitate kako je moguće da posle toliko vremena i sa tolikim uvidima, radom na sebi i iskustvima, još uvek možete da reagujete tako kako ste reagovali, da se osećate tako kako ste se osećali – da budete ispod nivoa za koji ste verovali da ste ga već osvojili i dostigli u svom razvoju, ili da budete toliko zatečeni i iznenađeni nečim dobrim i pozitivnim, kao da ste prestali da verujete da život može biti tako velikodušan i izdašan prema vama.
View this post on Instagram
A gde su pitanja, tu je samo još pitanja. Tako se uče životne lekcije, pomoću pitanja, koja se granaju u svim pravcima, koja pružaju korenje duboko u unutrašnje sadržaje i šire krošnju percepcije visoko, zauzimajući širu perspektivu.
Toliko toga još imate da naučite – sve ono što znate, samo je mali deo monolitnosti svega što ne znate. I kad ste svesni koliko – sa svim svojim iskustvom i mudrošću – malo znate, osvajate onu skromnost i zahvalnost, koju preporučuju sva duhovna učenja. Postajete i ostajete večiti početnik, stalni učenik na putu znanja i ličnog razvoja, čije putovanje traje doživotno. Onda se setite one maksime da nije važan cilj, nego put do cilja i otkrivate njenu istinitost, kao nešto što ste prvi put razumeli – iako to celog života znate.
Naslovna fotografija: instagram.com/kenzas
Brankica Milošević
