Ne trebaju ti ljudi koji te ne shvataju ozbiljno i potcenjuju tvoje probleme, jer su njihovi veći i teži. Oni isisavaju energiju i ne daju od sebe ništa kvalitetno.
Počneš da tražiš odgovore u sebi, umesto od drugih. Ne treba ti ničiji blagoslov, odobravanje i podrška, da bi postupala po sopstvenoj savesti, na svoj način i prema svojim vrednostima.
Prihvatiš odgovornost za svoj život. Ako grešiš, niko drugi ti nije kriv i ako nešto naučiš iz grešaka, zahvalna si zbog iskustva. Vodiš svoje bitke sama i nikoga ne optužuješ za svoje poraze – tako naučiš i da se više raduješ i da trijumfuješ zbog svojih uspeha i pobeda.
Naučiš da prihvataš i voliš sebe – na teži način. Ali nema lakog načina, osim ako nisi imala sreće da odrasteš u atmosferi poštovanja i podrške u kojoj je normalno i obično da stavljaš sebe na prvo mesto, da poznaješ svoje prednosti i svoje mane, da se suočavaš sa svojim problemima i da voliš sebe sa svim što jesi i što nisi.
Biti samostalna, ponekad znači biti sama, a biti sama često znači biti usamljena – naučiš da se nosiš sa tim. Da ne precenjuješ vrednost samoće, da ne bežiš od osećanja usamljenosti, ali i da ne pristaješ na društvo koje ne oplemenjuje tvoj život i ne čini te boljom osobom. Prigrliš samu sebe, svoju ogorčenost, svoje strahove, svoju nesigurnost, sumanute misli koje ti padaju na pamet, prihvatiš sve što jesi i posle nekog vremena postaneš veoma hrabra, opuštena i istovremeno spremna za svaku akciju.
Izvor fotografija: instagram.com/mikutas
Brankica Milošević
