Postoje lekcije koje smo savladali na najteži način – jer tako to obično biva – postoje istine koje znamo odavno i koje uzimamo zdravo za gotovo, postoji mudrost koju smo stekli kroz iskustvo… I sve te važne lekcije, istine i mudrosti u stanju smo da zanemarimo, da prosto zaboravimo da ih praktikujemo u nekom bitnom trenutku. Evo nekih lekcija kojih treba povremeno da se setimo, da se preslišamo, da ih ponovo naučimo i – najvažnije od svega – da ih praktikujemo.
Ljudi se vrlo malo menjaju
Ljudi se razvijaju, ili stagniraju i okorevaju. Razvoj ličnosti i duhovni rast, traje celog života, a okorevanje i nazadovanje počinje ako se razvoju opiremo, ako ne prihvatamo promene i čvrsto se držimo svojih principa i gledišta, ne šireći svoje granice, ne prevazilazeći svoje predrasude, ne nadrastajući svoja pogrešna i sputavajuća uverenja. Oni koji se razvijaju, ne menjaju se mnogo – oni samo sve dublje otkrivaju i realizuju sebe i sve više postaju ono što jesu. Oni koji se opiru razvoju, sve više postaju najgora verzija sebe. Dakle, sebična osoba neće postati velikodušna, brza i impulsivna osoba neće postati promišljena i temeljna – uglavnom, svako će u okviru “zadate skice” svoje ličnosti, razvijati svoje biće onoliko koliko je u stanju i svako će napraviti neke pomake – pozitivne ili negativne, a najčešće i jedne i druge, ali niko neće postati druga osoba. Ovoga treba da se setite kad uhvatite sebe kako očekujete da će se neko čije vam ponašanje smeta ili vas ugrožava – promeniti (zato što ćete vi pozitivno uticati na njega, zato što će prestati da pije, ili će uvažiti vaša očekivanja i urazumiti se.
Stvari se retko odvijaju onako kako očekujete
A kasnije često shvatite da su se odvijale baš kako treba, iako se ništa nije odvijalo kako ste vi smislili i planirali. Uče nas da je dobro planirati, razrađivati korake, imati rezervne planove i biti spreman i organizovan. Nastojimo da kontrolišemo svoj život, ali jedino možemo da kontrolišemo sebe (a i u tome najčešće ne uspevamo) i tako se razočaravamo, frustriramo, obeshrabrujemo. Stvari se u životu prečesto ne odvijaju po našim planovima, a svi planovi se u hodu menjaju i prilagođavaju. Posle nešto iskustva, shvatimo da je najvažnije da znamo šta hoćemo i da se često ono što želimo ostvaruje na načine koje nismo mogli da zamislimo i isplaniramo.
