Odmah ću vam reći, uopšte ne postane lakše. Ni jednog momenta. Jedino što u nekom trenutku postane brže. Ako sa dvadesetak mislite da će vam mudrost i iskustvo omogućiti da manje patite, čeznete, dramite i upadate u sve moguće zamke zaljubljivanja kad budete imali četrdesetak, samo nastavite tako da mislite. Jer ćete sa četrdesetak otkriti da i dalje tako mislite. Da još uvek tragate za tom mudrošću, koja će vam pomoći da više ne ludujete.
Možda dođe, tamo negde oko sedamdesete. Mada, nisam sigurna. Sećam se da je moja nana bila zaljubljena u gospodina doktora koji je stanovao ispod nas, na sedmom spratu pa je stalno išla pešice, da prođe pored njegovih vrata, ili da ga sretne i proćaska dok čeka lift. Vozila se liftom samo da napravi društvo doktoru. I sva je bila nasmejana i koketna i kotrljala je rrr, koje je pokupila nekad u Parizu, pa joj je to bio vrhunac otmenosti. A ja sam bila arogantno derište, koje je bilo ubeđeno da ljubav pripada samo mladima i koje se još od treće godine zaljubljivalo svake godine. Pa sam pitala nanu kako to da je ona stara, a zaljubljena. A nana je kazala „pa to nema veze sa godinama, uvek možeš da se zaljubiš“.
Dobro pamtim svaku svoju zaljubljenost, a to znači da bogami, baš dobro pamtim. Posle dvadesetak godina se više nisam zaljubljivala baš svake godine, ali u poslednjih desetak godina, zaljubila sam se desetak puta. Samo što na ta osećanja nisam trošila godine, nego dane.
E, to je ono što mogu da vam obećam. To nije mudrost, ali jeste iskustvo. I to ne sa zaljubljivanjem i muškarcima, nego sa sobom.
Vremenom naučite o sebi stvari zbog kojih bi sa drugima prestali da govorite, kad bi vam ih saopštili o vama. Bili biste smrtno uvređeni da vam neki prijatelj kaže „opet si se kao budala zaljubila u neku budalu“. Ali kad to kažete sami sebi, znate da je istina. Kao što znate da vam taj budalizam uopšte ne treba. Odnosno, znate tačno zašto vam treba i koliko dugo. Nekoj budali posvetite mesece, jer vam toliko treba da se izbudališete i da vam dosadi. Neka zaslužuje dve nedelje, neka dva dana, a ima i budalastih zaljubljivanja koja se raspale, kulminiraju i okončaju za dva sata.
Uopšte nije važno da li ste zaljubljenost podelili sa objektom vaših emocija. Možete slatko da se izvozite, prodrmate i razbudite, silnom jednokratnom zaljubljenošću u nekoga ko potpuno nema pojma o tome. Možete biti zaljubljeni u glumca, baš kao kad ste imali 12 godina. Možete prolaziti pored nečije kuće dva puta dnevno, iako vam nije usput, u nadi da ćete ga sresti ili samo ugledati. Kao luda tinejdžerka. Kao moja nana.
I to možete laka srca, jer ne shvatate sebe ozbiljno. Srećni ste što još možete da se zaljubite i pristajete na bezazlene ludosti zaljubljenosti, ali znate da to nije naročito stvarno, iako je za vašu stvarnost u tom trenutku naročito važno. Znate da su vam ta osećanja potrebna samo da biste se osetili živo, podmlađeno, slobodno. I koristite ih kao osveženje. Kao masažu, anti-stres kupku, cigaretu…
Ljubav u zrelim godinama je ludilo koje možete da vozite, umesto da ono baš skroz vozi vas. A ako vam se desi ludilo kojim uopšte ne možete da upravljate, prepustite se bez straha, jer znate da ćete otkriti zašto vam je to bilo potrebno. Koji budalasti deo vas još nije aktuelizovan i legalizovan. Pa kad i to preživite, onda opet možete da se zaljubljujete svaki čas. Čim vam zatreba malo adrenalina i brze vožnje. Društvo nije neophodno.
Pogledajte još:
Magnetska privlačnost: Zaljubljenost je seksi
