Dobra komunikacija uključuje slušanje i govorenje u jednakim količinama, a ponekad je važnije čuti i razumeti, nego sva sposobnost izražavanja misli i osećanja. Pravila dobre komunikacije odnose se na sve situacije i sve međuljudske odnose, poslovne, prijateljske, ljubavne, roditeljske, kao i na usputne veze sa ljudima koje ne poznajete ili ih srećete u prolazu. Ljubaznost i predusretljivost se podrazumevaju, jer spadaju u empatiju – nemoguće je biti drzak, hladan i arogantan kad se udubiš u nečija osećanja i razmisliš o tome šta ga pokreće, šta se dešava ispod onoga što je vidljivo na površini.
Kao prvo ćuti! Nauči da ne brbljaš. Zaustavi ono što imaš da kažeš, iako je možda baš zabavno i duhovito, jer ponekad smo zabavni i duhoviti samo zato što nam je dosadno ili neprijatno u nečijem društvu i onda “pravimo maglu” kako se ne bismo suočavali sa tim kako se osećamo – kao i sa tim da je toj drugoj osobi jednako neprijatno u našem društvu. Dopusti sebi da ćutiš, da osetiš atmosferu koja vlada – jer možda je ćutanje sasvim prijatno i velike pauze u razgovoru u potpunosti odgovaraju i drugoj osobi (ili osobama).
Iskoristi ćutanje da osluškuješ i slušaš. Slušaj pažljivo i predano, jer tako ne samo što čuješ informacije, rečenice koje neko izgovara, nego osetiš i ton i raspoloženje. Kad slušaš nekog ne samo ušima, nego celim bićem, jasno čuješ da li ti nešto govori sa namerom da te odobrovolji, da nešto zamaskira, da te izazove i iznervira. Da li ti poručuje da želi da nešto otkriješ i shvatiš, a ne može to neposredno da ti kaže, da li mu je potrebno da ga ohrabriš i “poguraš” ili da ga pustiš da nešto iznese na sopstveni način, sopstenom brzinom. Možda je potrebno da tumačiš i čitaš između redova, a za to treba da postaviš prava pitanja i da uhvatiš frekvenciju sagovornika na pravi način. Idealno bi bilo da svako govori tačno to što misli i da misli to što je izgovorio, ali nikada nije idealno. Čak i kad je jedan sagovornik zaista neposredan i otvoren, onaj drugi i dalje veruje da treba da ga tumači i čita. Zato je komunikacija tako kompleksna i zahtevna. Ne možeš nekoga da nateraš da te shvati bukvalno, ali možeš da pokušaš da komuniciraš sa njim na nivou na kome on funkcioniše.
