Bude se strahovi za koje ste verovali da ste ih prevazišli, ili niste ni znali da postoje u vama. Anksioznost zauzima glavno mesto u vašoj glavi i postaje provodnik i razvodnik za svaku vašu misao, osećanje i aktivnost. Počinjete da se plašite da vozite (kako ste se samo usuđivali da tek tako sednete u auto i odete negde, gde ranije nikada niste bili) i uopšte, sumnjičavi ste i oprezni u odnosu na sve – odjednom ste svesni da je svakodnevni život prepun opasnosti o kojima nikada niste razmišljali. I pitate se zašto ste počeli o njima da razmišljate i kako da prestanete. Opušteno, to je tek prva kriza. U nekoj sledećoj ćete razmišljati o smrti, jer je na redu prihvatanje činjenice da je živeti opasno i rizično, uporedo sa tim što život ima ograničen rok trajanja.
View this post on Instagram
Osećate potrebu za remontom – vratili biste se na fabrička podešavanja i odbacili sva ona „budženja“ koja ste preduzeli do sada. Osećate zov prirode. Odlično. Prva životna kriza je možda period kada ćete otkriti veganstvo, grljenje drveća, komunikaciju sa duhovima prirode… Svoj put ka spiritualnom. Ako ste već na tom putu, možda ste malo (više) pobegli od stvarnosti, pa je na redu usidravanje i ukorenjivanje.
Počinju da vas bole društvene nepravde, ne na način „svet je lud“ i „nema nade za čovečanstvo“ nego tako da osećate potrebu da se nekako uključite, da doprineste. Vreme je da otkrijete svoj aktivizam, u organizovanom okviru, ili van okvira, na ličnom nivou. Možda ćete početi da se bavite nekim dobrotvornim radom za stare, siromašne, bolesne, ili za decu, ili životinje (ili sve to).
Dobro došli u svoju prvu životnu krizu i iskoristite je maksimalno! To iskustvo će vam biti temelj za krize koje predstoje, a koje još ne možete da zamislite i sagledate. Ali možete naučiti da ih dočekate sa dobrodošlicom.
Naslovna fotografija: instagram.com/abbey_cash
Aleksina Đorđević
