Sve oko vas počinje da vas nervira. Sve vam je isto, sivo, dosadno, neinspirativno, monotonija vas guta i osećate kao da se davite.
Rutina vas ograničava. Da, volite da popijete svoj kapućino u svom omiljenom kafiću, za stolom za kojim obično sedite, sa konobarom koji će vas sa osmehom uslužiti, znajući šta ćete naručiti. Mnoge vaše navike su tog tipa – negujete ih zato što ih volite, opuštaju vas, daju vam osećaj udobnosti i pripadnosti. Ali vas istovremeno ograničavaju i drže zarobljene u vašoj zoni komfora.
Želite da promenite svoj način života. Osećate da ste spremni da napustite svoju zonu komfora. I znate da to morate učiniti dok je ta želja živa i snažna u vama, pre nego što popustite pred izgovorima koje vam vaš um (u saradnji sa svima iz vaše okoline) svakodnevno servira.
View this post on Instagram
Ne možete više da živite tu gde ste toliko toga izgubili. Kao da živite na groblju. Život vam se pretvorio u parastos bivšim i pokojnim ljubavima, prijateljima, rodbini. Ne želite da čuvate uspomene, već da stvarate nove.
Razmišljate o tome kako bi bilo fantastično da odete negde gde svi govore drugim jezikom i nikoga ne razumete. Kako bi bilo zanimljivo ulagati trud u komunikaciju i održavati je na minimumu i kako bi bilo izuzetno povezivati se sa ljudima samo na osnovu osećaja, iskre u pogledu, osmeha, gesta…
Spremni ste za promenu. Možda to ne znači bukvalno preseliti se na neko novo mesto, ili putovati po svetu, ali sigurno znači rasti i razvijati se i ostvarivati svoje snove. Raditi posao koji volite, okružiti se ljudima koje poštujete i volite i verujete im, priušititi sebi samoću i mir za kojima čeznete, obezbediti izlaze iz svakodnevice, na kojima ćete se napuniti energijom, opustiti i odbaciti brige i dužnosti, makar na kratko. Možda to pre svega znači da se pomerate sa utvrđenog mesta u sebi – da menjate perspektivu i uzdižete svoj duh.
Naslovna fotografija: instagram.com/atyourtaste
Brankica Milošević
