I jake žene plaču – dok gledaju neku potresnu scenu na filmu, zbog nečega što im je neko grubo rekao i povredio ih, zbog propale veze. Na njihovom licu se vide osećanja, one ne kuliraju i ne izgledaju kao ledeni bregovi.
Biti jaka – to znači da si u kontaktu sa svojim osećanjima, umesto da ih potiskuješ i da lažeš sebe da ti je super kad ti uopšte nije dobro. To znači poznavati, proživljavati i izražavati svoja osećanja, umesto da unutar sebe sabijaš strahove, povređenost, ljutnju i gorčinu, dok ne prsneš.
Biti jaka – znači da si plakala i srce ti se kidalo, a kad izbaciš iz sebe to što si imala, za vreme koje si imala (o, toliki je luksuz pronaći vreme za plakanje onoliko dugo koliko ti je potrebno) onda se umiješ, ili samo opereš oči i popraviš šminku i odeš da radiš sve što treba da uradiš, predajući se tome što radiš u potpunosti. Možda moraš da plačeš na rate, petnaest minuta danas, deset sutra, jer dnevni zahtevi ti ne dozvoljavaju da plačeš satima, ali to je odličan kondicioni trening za tvoju mentalnu i emotivnu snagu. To znači da te tuga ne sprečava da budeš srećna.
