Fenomen veštačke inteligencije ili zašto smo zapravo fascinirani serijom Zapadni svet

Usuđuješ li se da kažeš „Da“ i budeš ženstvena i strastvena u svakom trenutku? (Blog)

Prolećna styling formula: Hrabri printovi i jarke boje

„Sve što možemo da zamislimo je stvarno“: U čemu se krila inspiracija i genijalnost Pabla Pikasa?

U susret avanturi: Zašto je život punim plućima sinonim za sreću? (BLOG)

Definicija sreće: Kako da zasijaš svojim unutrašnjim sjajem?

Ponosna na svoju jedinstvenost: Da li znaš koji je tvoj faktor?

Misliš da je chic fashion business look nedostižan? Razmisli još jednom!

Wannabe editorijal: The Land of Melancholy

Nova prolećna H&M kolekcija je stigla i ovih 5 komada su apsolutni must have

Dame srpskog glumišta (1. deo)

Dame srpskog glumišta (1. deo)

One su lepe, šarmantne, pametne, i one su glumice. Srpske glumice. Znamo ih po fantastičnim ulogama, od devojčica i fatalnih zavodnica, preko neverovatnih žena i brižnih mama, do slatkih baka i totalnih lujki. Predstavljamo vam poznate dame srpskog glumišta.

Olivera Marković, rođena Beograđanka, 3. maja ove godine bi proslavila svoj 88. rođendan. Sa 23 godine upisala je Akademiju za film i pozorište (današnji FDU), a od 1951. bila je član Beogradskog dramskog pozorišta. Tamo ostaje do 1965, kada prelazi u Narodno pozorište u kome je igrala do 1991. Njene najpoznatije uloge bile su uloge Megi iz “Mačke na usijanom limenom krovu” i gospođe Živke u Nušićevoj “Ministarki”. Preko 60 filmova i više od 150 pozorišnih uloga ostavila nam je Olivera, osvojivši nas svojim karakterom, temperamentom i šarmom. Osvojila je nagradu “Dobričin prsten” 1997. i “Zlatni ćuran” 2007, obe za životno delo. Nas je ostavila prošle godine posle duge i teške bolesti, na veliku žalost kako publike koja ju je obožavala, tako i svojih kolega, koji o njoj, osim reči hvale, gaje i najtoplija osećanja i veliko prijateljstvo.

Još jedna dama starog kova je Mira Stupica. Jedna od najboljih srpskih glumica svih vremena, zbog svojih rola u pozorištu, na filmu i televiziji proglašena je za glumicu dvadesetog veka kod nas. Sestra Bore Todorovića rođena je davne 1923. godine u Gnjilanu. Prvo je upisala Trgovačku akademiju u Beogradu, ali je to nije mnogo zanimalo, pa je umesto na predavanjima vreme provodila u pozorištu. Tako je počelo – prvi nastup imala je ratne 1941, od 1955. do 1957. bila je članica ansambla Hrvatskog narodnog kazališta, a po povratku u Beograd nastavila je da glumi u Jugoslovenskom dramskom i Beogradskom narodnom pozorištu. Tri puta se udavala, a zadržala je prezime svog drugog muža – Bojana Stupice. I ona je dva puta osvojila nagradu za životno delo, prvi put 1981. godine – “Dobričin prsten”, i nagradu “Pavle Vuisić” 1997. godine. Kada su je prozvali najboljom srpskom glumicom prošlog veka, Mira je odgovorila da nagrada ne pripada njoj, već nepravedno zaboravljenoj Žanki Stokić, i predložila osnivanje nagrade “Velika Žanka”. Nagrada se dodeljuje od 2003. godine, a Mira je doživotna predsednica žirija koji dodeljuje nagradu najistaknutijim glumicama srpskog pozorišta.

☆☆☆☆☆☆☆ #RIP#MiraStupica

A post shared by Aleksandra Tomovic Trajkovic (@alexandra_tt_) on

Lepa Ružica Sokić, srpska Merilin, takođe je rođena u Beogradu, i to samo devet godina nakon Olivere Marković. Još kao devojčica učestvovala je u Dečjoj radio-dramskoj grupi Radio Beograda, a 1958. godine diplomirala je na Akademiji za pozorišnu umetnost. Neko vreme bila je članica Savremenog pozorišta, ali ubrzo prelazi u Atelje 212 gde će ostati do dan-danas. Ružica kaže da joj je otac branio da se brani glumom, da je mama uvek volela kada je igrala dame, da sebe nije smatrala lepom (naprotiv, mislila je da je ružna!), da je sve posvetila glumi i da samo zato nikad nije imala dece. Ruža Soda, kako su je zvale kolege, osvojila je brojne nagrade, među kojima su “Pavle Vuisić”, “Zlatni Ćuran”, “Velika Žanka”, i mnoge druge. Danas je možemo videti u ulozi Žanke Stokić, za koju kaže da joj predstavlja veliku čast.

A gde je Ružica, tu je i Milena. Rođena 1940. u Beogradu, jedina glumica SR Jugoslavije koju je Američka filmska akademija uvrstila u Svetsku enciklopediju filma, na film je došla slučajno! Sa pet godina odigrala je svoj prvi ples na sceni Glavne pošte u lihtplavoj haljinici na bele tufne i belim cipelicama koje joj je deda napravio. Kada se njena tačka završila, mala Milena se umesto publici, poklonila svojoj nastavnici koja je stajala iza zavese. Na modnoj reviji koju je organizovao otac njene dobre drugarice nosila je čuveni “đubretarac”, i kada je nekoliko dana kasnije njena fotografija osvanula na naslovnoj strani časopisa “Duga” primetio ju je reditelj František Čap (František Čáp) i dao joj ulogu u jednom svom filmu. Plavokosa, pegava srednjoškolka postala je poznata! Sa Draganom Nikolićem je u braku već 40 godina, i svojevremeno su smatrani najlepšim parom bivše Jugoslavije. Igrala je u više od 80 filmova, pozirišnim rolama se ne zna broja, a trenutno je možemo gledati u Beogradskom dramskom pozorištu, u predstavi “Harold i Mod”. Milena je bila muza našem čuvenom kreatoru Aleksandru Joksimoviću, a kada je u Kanu obukla njegovu haljinu od prizrenske svile, kreiranu po modelu starih srpskih haljina, u kombinaciji sa srpskim nakitom iz tog vremena, ljudi su bili zapanjeni! Dobitnica je nagrade “Pavle Vuisić” i statue “Zlatni ćuran” za životno delo.


Teodora Orestijević je srednjoškolka koja uvek kasni, podsetnik i planer piše po dlanovima i retko skida osmeh sa lica. Obožava mirise, sove i nebo. Ljude ne razume ali ih voli, one voljive možda i previše. Razmišljač, skupljač mudrih misli, pisač, ako ikada pobedi vreme, možda i knjigopisač!

Editors choice