Ulazeći u vezu, dajući se i posvećujući, žena nastoji da ostvari zajedništvo, partnerstvo, saradnju, tandem. Da jedninu zameni množinom. Mi smo mislili, hteli smo da, planirali smo, videćemo – prirodno upotrebljavamo množinu, podrazumevajući da se o svim planovima i akcijama dogovaramo sa partnerom.

Ali mi podrazumevamo i da se o samostalnim akcijama koje želimo da preduzmemo, najpre dogovorimo sa partnerom i očekujemo to i od njih. U tom delu priče o mi često nailazimo na zatvorena vrata njihovog ja.

Odlazak na odmor, krečenje, kupovina automobila, podizanje kredita, proslave i zajednički izlasci – to funkcioniše. Ali ako ja želim da otputujem kod sestre na par dana, ili da krenem u teretanu, da upišem neki kurs ili da promenim frizuru, o tome ću se pre bilo kakve akcije, konsultovati sa partnerom. Verovatno neće imati ništa protiv, ali ne želim prosto da ga obavestim kako sam nešto rešila, a da ga ne pitam šta misli o tome.

I zato sam uvređena kad on u četvrtak izjavi da u petak ide na Dunav, jer ga je zvao onaj tip što tamo ima vikendicu, u pecaroško društvo. Pa super, mogao si to da mi kažeš onda kad te je pozvao, ne zato da bih se duže durila, nego da osmislim sebi vikend.

Isto tako, on će se setiti da me obavesti da ide u teretanu onda kad počne da se sprema, bez ikakve ideje da sam možda i ja htela time da se bavim, ili da sam očekivala da veče provedemo u miru i intimi, jer nisam znala da on ima druge planove. A o poslovnim potezima možda neće ništa ni da kaže sve dok ne primetim da mu loše ide.

mars i venera1 Mars i Venera: Oni su ja, a mi smo mi

Možda muškarci imaju neko dodatno ojačanje oko tog svog ja, koje pati od priličnog nedostatka fleksibilnosti. Možda imaju potrebu da zadrže neko mesto u sebi koje će se ticati samo njih i o kome će sami donositi odluke, jer je to njihova privatna stvar. A možda samo nisu dovoljno svesni da svaka lična, privatna stvar, koja se tiče samo jedne osobe, u vezi, braku, porodici i u svim ostalim saradnjama i timovima, utiče i na druge.

Žene lako i prirodno shvataju da se njihovo vreme za jogu, vožnju biciklom, za druženje, šoping, obrazovanje i usavršavanje izdvaja iz zajedničkog vremena i da ga je potrebno uklopiti.

Mi vas ne pitamo šta mislite o našim planovima, zato što se brinemo da ćete nam nešto zabraniti, da ćete se naljutiti i saborati nas. Možete da pokušate ako ste primitivci, ali sumnjam da će vam uspeti. Pitamo vas zato da razmislite o uklapanju. Da uskladimo termine, pa da idemo na našu jogu u vreme kad vi idete na vaš fudbal. Da izađemo sa drugaricama onda kad vi izađete sa drugovima. Da otputujemo kod sestre na vikend onda kad vi idete na Dunav. Da preuzmete nabavku dok mi pohađamo neki kurs. Da znamo kad vam auto neće trebati, pa da se organizujemo.

Svako ja u vezi vrlo brzo postane mi. Ako se ja otima i ne kapira suštinu zajedništva, onda postaje odmetnik i destruktivac.

A to ti ne treba. Ni tebi, ni meni, ni nama.

Aleksina Đorđević 

 

Editors choice