Neke žene se snalaze da ostanu srećno neudate uz pomoć trikova – ne odriču da su im muškarci potrebni, ali koriste ih u veoma razumno ograničenim dozama, za razne vrste potreba. Kako bi ostale slobodne od neke obavezujuće veze, one puštaju pipke na više strana i samo donekle. Veoma im odgovaraju zauzeti muškarci, ali one ne kvare tuđe veze. Ne, one štrpnu malo od ovog muškarca, malo od onog, deleći svoje deoničarsko učešće u tuđim vezama na zanemarljive postotke.
Pet posto akcija, ona ima kod komšije, koji je vozi na posao. Idu u isto vreme i prilično mu je usput, pa što da je ne poveze? Nije mu teško. Niti troši više goriva, niti skreće sa svoje maršrute. A kad se navikne da je vozi, samo je koračić od navike da je ujutru pozove da je probudi. Ona se teško budi, ali kad sa nekim progovori, onda joj je lakše da dođe k sebi i k lončetu za kafu. Pa nije valjda da to smeta njegovoj ženi?
A komšija će se možda i svađati sa ženom zbog svoje komšijske veze, potpuno siguran da ga žena napada bezveze. Pa ništa nije uradio! Kakve veze ima što je vozi? I što je pozove da je probudi, teško se budi žena…
Ah, nikada neće ukapirati. Ima sve veze, ako to smeta njegovoj ženi. Kraj obrazloženja. A ako je potrebno logičnije objašnjenje, onda je ono u procentu pažnje koju posvećuje nekoj drugoj ženi, a koji oduzima svojoj. Muškarac nema dve pažnje. A ako njegovu ženu nervira što ga ujutru čuje kako nežno budi komšinicu i pokušava da je zasmeje kako bi se lakše probudila, umesto da ćuti i šunja se, jer mu žena ima lak san, to je pažnja koju joj je oduzeo i dao nekoj drugoj. Pet posto možda nije ništa. Ali pet posto njenih živaca je itekako značajno.
Komšinicu baš briga, ona od njega stvarno ne traži ništa više od svojih pet posto. Ima ona petnaestak procenata i kod bivšeg kolege, koji se razume u računare i koga cima bar jednom nedeljno da joj nešto pogleda, pokaže, reinstalira, objasni. On ide sa njom kad treba da kupi bilo kakvu tehniku, a ko zna sa računarima, razume se i u telefone, televizore i ko zna šta još. Nije se jednom desilo da on skokne časkom do nje da joj nešto podesi, jer je ona kliknula nešto i sad ne sme ništa više da klikne jer ko zna šta će još uspeti da poremeti, dok ga devojka čeka i nervira se.
I pun joj je kofer njegove uslužnosti nekoj tamo bivšoj koleginici, koja mu je izgleda preča od nje i njihove veze i kao da jedva čeka da ga ona pozove, pa da glumi viteza i spasioca. A kod kuće ga mrzi film da stavi da se skida.
I još petnaestak procenata ima kod ortaka brata od strica, koji je majstor čovek i razume se i u struju i u vodu, ma zlatne ruke ima. I sam donese sve delove i sav alat i ne da joj ništa da plati, a voli sa njom da popije kafu i da se ispriča kad završi posao. Ali svaki put ga je žena zvala da pita da li je završio i kad dolazi.
I tako njoj uspeva da se malo flertom, malo bespomoćnošću, malo molbom, malo bezobrazlukom ugradi u ovamo pet, tamo petnaest, negde čak i dvadesetak procenata nečije veze, da bi sebi obezbedila muškraca, odnosno servisera za svoje različite potrebe i da ne bi morala da traži muža.
Svet je pun muževa. Neka su oni tuđi, neće im ništa. Samo će da ih pozajmi na kratko. Da li samo njihove žene uviđaju koliki su papani ti njihovi uslužni muževi?
Možda vam i ovo bude interesantno:
