Prethodne tekstove iz serijala “Usred(u) čitanja” možete pronaći ovde.

Zoran Živković dugo je proučavao naučnu fantastiku, pa je i doktorirao književnost radom na temu “Antropomorfizam i motiv prvog kontakta u delima Artura Klarka”. Osnivač je i prve privatne izdavačke kuće u Jugoslaviji, “Polaris”. Zahvaljujući Živkovićevom izdavačkom poduhvatu čitaoci i danas mogu da uživaju u klasicima naučne i epske fantastike. Napisao je i “Enciklopediju naučne fantastike”, tako da kada je 2000. godine prestao da se zanima za ovaj žanr i posvetio pisanju, beleg je zauvek ostao u zajedničkoj svesti da je posredi pisac naučne fantastike.

Dela Zorana Živkovića zapravo su istraživanje granica pisanja. Razigrana fantastika, u onom smislu srednjeevropske književnosti koja nije realistička proza, u njegovim delima uvek podrazumeva oneobičavanje stvarnosti tananim, gotovo neprimetnim, skliznućima u svet otklonjen od ove naše svakodnevice. Piše preciznim i pitkim stilom koji vodi čitaoca kroz zamršene puteve nelinearnih pripovednih struktura. Roman-mozaik, roman koji je istovremeno Esherova slika i Mebijusova traka, neobični susreti, proširivanje granica priče dok ne obuhvati i samog pisca, čudesna su čuda koja plete Zoran Živković, pa vam preporučujemo sledeće knjige.

knjige Usred(u) čitanja: Zoran Živković

Predstavljamo vam tri knjige Zorana Živkovića

“Knjiga”

Posredi je kratki roman koji možete pročitati u jednom dahu. Predstavlja ispovest jedne knjige koja nam otkriva muke svog rađanja i bitisanja. Na veoma duhovit način Živković nam daje uvid u muke na koje današnje društvo baca knjigu, od načina na koji se spram knjiga ophodimo, preko industrije knjige, trgovaca knjigama i novih tehnologija koje klasičnu, knjigu od papira, bacaju u zapećak.

“Poslednja knjiga”

Verovali ili ne, posredi je – detektivski roman. Ovo nije prvi put da Živković trilersku, detektivsku prozu uzdiže do nivoa visoke književnosti i tako nas uči da ne postoji nikakva druga proza do – dobra i loša. Veoma uzbudljiv roman u kome se dešavaju, naizgled, neobjašnjiva ubistva, a po svemu sudeći počinilac je – knjiga.

“Esherove petlje”

Moris Kornelis Esher (Maurits Cornelis Escher) holandski je grafičar poznat po prikazivanju paradoksalnih i nemogućih prizora. August Ferdinand Mebijus (August Ferdinand Moebius) bio je nemački matematičar poznat po Mebijusovoj traci koja predstavlja površ sa samo jednom stranom, što je – složićete se – paradoksalno i nemoguće. Ukoliko pokušate da pratite niti razigranih Živkovićevih priča u ovom eksperimentalnom romanu, dobićete nešto što je iznad Eshera i Mebijusa, nešto još zamršenije, što se ne može opisati rečima, već se mora doživeti i upiti čitalačkim čulom. Knjiga puna vrcavih pripovesti, humora, gotovo pajtonovskih prizora, dirljivih trenutaka i neobuzdane igre koja se uspinje do sada neistraženih pripovednih puteva. Za sladokusce dobre knjige.


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.

Editors choice