Novogodišnji praznici su istripovani i precenjeni. Sad kao svi nešto treba super glamurozno da se provedemo, pošto smo ispunili sve uslove – gladovali bar dve nedelje pre dočeka, da bi nam dobro stajale fensi krpice, da budemo zapaženi u društvu, da šarmiramo sve oko sebe i da posle prepričavamo kako je bilo super. A lepo smo obećali sebi da nećemo da se upecamo, ne ovaj put – i opet nismo proveli praznike u pidžami, šmrcajući uz sentimentalne filmove, sa knjigom pored sebe i mačkom u krilu. Šta smo radili? Ispunjavali smo društvene obaveze, jer smo bili suviše slabi da im se otmemo i odupremo. Pa, u božićnom duhu (ili već tom nekom prazničnom) dužni smo da oprostimo sebi:
Što se nismo dobro proveli
Pa šta očekivati od provoda na kome si dužna da se dobro provedeš, a na koji ti se nije ni išlo? Da, rekle smo sebi da ćemo, ako već idemo, bar da se ucirkamo i da se izludimo, šta nas briga. Pa, uspele smo da se ucirkamo.
Što smo imale bedan usputni seks
U toaletu, automobilu, parku. Možda čak i u nečijem krevetu. Pa, drage moje, nama ne treba ono glupavo i providno muško opravdanje “bio sam pijan, nisam znao šta radim”. Čak i ako smo bile pijane, radile smo ono što smo mislile da će nam dati osećaj da smo lude, neobuzdane, pune života i da se baš super provodimo. Naravno da smo znale da to nije to, ali žena ima pravo da bude očajna na koji god hoće način. I da sebe i dalje voli.
