Malo ću da svrstavam ljude u kategorije i lepim pogrde. Znam ja da to nije lepo, i da to ne bi trebalo raditi, i da nikako ne treba generalizovati, znam… Ove dve vrste naprosto moram da opljunem, pa nek mi sudi ko hoće. Uverena sam da poznajete bar po jednu osobu iz ovih kategorija.
Ja-Pa-Jaca:
Attention whore, iliti Ja-Pa-Jaca, može se pronaći u najrazličitijim oblicima i izdanjima. To je proračunato odavde pa do sutra i onda još malo, a svaki pokret osmišljen je tako da izmami reakcije. Živi i diše da bi je neko primetio, komentarisao i/ili pojeo očima, a svaki trenutak bivstvovanja koristi da vam za to uvali razlog. Pola žena, pola kreten. Sve što uradi čini da bi uz sledeću kafu mogla dramatično to i da opiše, koristeći pritom ličnu zamenicu JA do iznemoglosti. Šta to ona zapravo – i nije toliko bitno, ali bitno je da ona nešto.
To je devojka koja će da se tetura i baljezga u kafani i pre nego što je konobar došao i pitao šta ćete da popijete. Onda će, čim se pojavi prvi Seljadin i počne da se trlja o nju, skočiti i odigrati stiskavac. Spremna je i da se kurva samo da bi imala uzbudljivu dogodovštinu kojom će dominirati pri sabiranju utisaka sa izlaska, bleje ili putovanja. Ima selektivnu amneziju i sve svoje postupke opravdava rečenicom “JA sam se TOLIKO napila, pola stvari se ne sećam!” Posle ove izjave ipak će vam detaljno ispričati sve. Ja-Pa-Jace treba žaliti, jer definitivno vuku nekakve traume koje ih teraju na ovakve ispade.
Klasičan primer Ja-Pa-Jace:
– Ali JA i onaj lik sinoć! Jesi videla?!
– Aha, šta ti bi?
– Ma JA sam se toliko otkinula, nisam znala gde bijem!
– Ha ha.
– Ali Ja i onaj DRUGI lik sinoć! Bože!
-…
Njanjavica:
Njanjavica je toliko urbana da ne jebe Vuka Karadžića ni pet posto. Samoglasnike koristi isključivo u sopstvenoj interpretaciji. Recimo “o” i “u” uvek idu zajedno, kao na primer “Buože!”. Hajde, pročitajte tu reč nekoliko puta. Unesite se što više možete i osetite kako ludilo raste preko svih granica. Šalim se, nemojte. Obično su veoma tihe, jer je gotovo nemoguće govoriti uobičajenim tonom i iznjanjati rečenicu kako treba. Teško ih je razumeti, a još teže slušati. Najčešće prave bangave pokrete kojima upotpunjuju njanjavljenje. Njanjanje je pre svega pogodno, jer podstiče pućenje, te će njanjavica imati i mimiku koja je vanzemaljska. Ne želite da čujete njanjavicu kada koristi njanj sa dečkom. Za njega je rezervisana napredna verzija za koju čovečanstvo još uvek nije spremno i koja bi mogla da izazove razorne posledice nesagledivih razmera. Njanjavica je jedna od onih koje te nateraju da se zapitaš: “Bože, ima li te, kakve su ovo greške prirode?”
Klasičan primer Njanjavice:
– Muuinaaaa! Kakuo ti je slaaaduak tuaj džampuer! Gdue si wuuuzela?
– U Zari, hvala.
– Mua njiiišta! Prealep je! Stwuarno! Imuam ja jeadan skoaro iasti, ali tvoaj je leapši!
– M’š’k’rac. (šalim se nisam to rekla, ali Gospode Bože, Isuse Hriste i svi sveti zašto tako?!)
I eto, šta reći, koju posluku porati dok to šeta Zemljom?
Mina Al Ansari – oseća da ima bar dva alter ega, koji se međusobno ne podnose i nada se da će jednom uspeti da ih pomiri, iako tada verovatno ne bi znala šta će sa sobom. Od svog tog unutrašnjeg mira može joj biti dosadno. “You see things and say – why? I see things and say – why not?”
