Zamisli svet u kome je sve što radiš na Internetu nadgledano. Ukoliko pošalješ MP3 preko messengera, okačiš na YouTube video sa žurke na kojoj se puštala muzika ili citiraš neki članak u privatnom emailu poslatom prijatelju, u tom svetu ti postaješ kriminalac koji može biti osuđen na novčanu ili čak zatvorsku kaznu, a tvoja Internet konekcija može biti trajno ukinuta.
Ukoliko Srbija potpiše ACTA sporazum, taj svet će za sve nas koji živimo u njoj postati realnost.
Ali, idemo od početka… Šta je, zapravo, ACTA?
ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement) je problematični međunarodni sporazum kojim se, navodno, nastoji uobličiti internacionalni pravni okvir za zaštitu intelektualne svojine. Kažemo “navodno” jer je reč o oblasti koja je već definisana sporazumima kao što su TRIPS (Agreement on Trade Related Aspects of Intellectual Property Rights). Od samog početka pregovora o zaključenju ACTA, sve je rađeno iza leđa javnosti – o ACTA je pregovarano van međunarodnih instuticija kao što su Ujedinjene nacije ili Svetska trgovinska organizacija. Kada je preko sajta Wikileaks 2008. godine procurela jedna od verzija, stvorio se snažan otpor opšte, ali i stručne javnosti širom sveta jer metodi kojima se ACTA bori protiv piraterije krše brojne međunarodne i regionalne dokumente o ljudskim pravima.
Ljudska prava koja se u ACTA najviše ugrožavaju jesu: pravo na privatnost, sloboda izražavanja, pravo na lečenje (pristup medikamentima) i pravo na pravično odlučivanje (suđenje).
Evropska komisija je uputila tekst ovog sporazuma Evropskom sudu pravde kako bi on ocenio da li je ACTA uopšte saglasna sa osnovnim zakonima Evropske unije koji štite slobodu govora i slobodu Interneta. Vivian Reding (Viviane Reding), jedna od komesara EU, izjavila je tom prilikom: “Zaštita intelektualne svojine nikada ne može biti opravdanje za eliminisanje slobode izražavanja ili slobode informisanja.”
Lokacije februarskih anti-ACTA protesta u Evropi
ACTA je do sada izazvala na desetine protesta u celoj Evropi. Na ulice Berlina, Minhena, Sofije, ali i Zagreba, Ljubljane i Maribora izašlo je na desetine hiljada ljudi koji su protestvovali protiv ovog sporazuma.
Srbija “ima fore” da potpiše ACTA do 31. marta 2012. godine. Ako znamo da naša zemlja nije ni država koja je pregovarala o tom sporazumu, ni članica Svetske trgovinske organizacije, zašto brinuti da će ova noćna mora za nas postati stvarnost?
Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu nauke i prosvete i član glavnog odbora Socijalističke partije Srbije, otvoreno je podržao ACTA u svojoj izjavi za dnevni list “24 sata”, izjavivši da je ovaj sporazum “uslov za ozbiljnu ekonomiju”. Nakon prvog talasa negodovanja na društvenim mrežama, Ministarstvo nauke i prosvete je brzo reagovalo saopštenjem da “ACTA sporazum nije bio ni predmet razmatranja”, cinično završivši tekst rečenicom “pri tome, Srbija nije izmislila internet, pa ni pravila njegovog korišćenja.”
Zbog svega ovoga, pozivamo vas da u subotu, 25. februara na protestnom skupu zajedno pošaljemo političarima poruku šta mi građani Srbije mislimo o ACTA sporazumu. U Beogradu će skup biti održan na Trgu Republike u 14 časova, a u Novom Sadu na Trgu slobode u 15 časova.
Ukoliko želite Guy Fawkes masku za sutrašnji protest kako biste zaštitili vaš identitet, kliknite na sliku iznad da preuzmete A3 pripremu za štampu (PDF, 13.4 MB)
