Silueta mršave, sitne, čak koščate figure u balon mantilu sa blago podignutom kragnom, kosom uvijenom u punđu i cigaretom u muštikli koju pridržavaju fini, dugi, tanki prsti zauvek će biti asocijacija na samo jednu ženu – Odri Hepbern (Audrey Hepburn). U takvom izdanju pamtiće je mnoge generacije uglavnom zbog filma “Doručak kod Tifanija” (Breakfast at Tiffany’s) koji stvarno nema ko nije gledao. Ako niste, vreme je da ga odgledate i procenite sami zašto je Odri Hepbern u ovoj ulozi bila nominovana za Oskara.
Doručak kod Tifanija
Rođena u Briselu, u turbulentnom vremenu između dva svetska rata, 4. maja 1929. godine, Odri je odrastala pomalo u Belgiji, pomalo u Velikoj Britaniji, ali i u Holandiji. Roditelji su joj se ubrzo razveli, pa se za vreme okupacije našla sa majkom u Holandiji gde je živela u veoma teškim uslovima do oslobođenja 1945. godine. Iako se dosta seljakala, od malena je išla u dobre privatne škole i već sa pet godina zavolela je balet, crtanje i glumu. Posle rata počela je aktivno da se bavi manekenstvom u Londonu i 1948. godine prvi put se pojavila u edukativnom filmu ‟Holandski u sedam lekcija” (Dutch in Seven Lessons) kao stjuardesa. Kasnije je glumila u još nekoliko manjih ostvarenja nakon kojih se odlučila da ode u Ameriku i pokuša da tamo napravi glumačku karijeru.
Odri bez čuvene punđe
Prva značajna pozorišna uloga, kojom je zakoračila u glumačku profesiju, bila je glavna uloga u brodvejskoj predstavi “Điđi” (Gigi) koju je odigrala 219 puta i bila nagrađena za izvedbu. Primetili su je i filmski producenti, pa se već sledeće godine, 1953, pojavila na velikom platnu igrajući glavnu žensku ulogu kao partnerka Gregorija Peka u filmu ‟Praznik u Rimu” (Roman Holiday) za koji je odmah, doduše neočekivano, dobila i Oskara. Sa nagradama došla je i slava, ali i mnogi novi angažmani, kako na filmu, tako i na pozornici. 1954. ponovo je bila nominovana za Oskara za film “Sabrina” (Sabrina) u kojem je nosila modele tada još neproslavljenog modnog kreatora Ibera de Živanšija (Hubert de Givenchy) i polako postajala ikona stila i simbol ženstvenosti.
Odri Hepbern i Hemfri Bogart u filmu "Sabrina"
Potom su usledile uspešne uloge i izvedbe u filmovima kao što su ‟Rat i mir” (War and Peace), ‟Smešno lice” (Funny Face), ‟Priča o kaluđerici” (The Nun’s Story) i ‟Moja lepa gospođice” (My Fair Lady). Međutim, rad Odri Hepbern nije bio samo gluma. Ona je bila veoma posvećena humanitarnom radu i pomagala je najsiromašnijima i najugroženijima. Prošavši i sama težak život pod okupacijom, njena velika misija bila je da pomogne onima kojima je to bilo najpotrebnije. Jedno vreme bila je i UNICEF-ov ambasador dobre volje i putovala je po raznim zemljama, od Turske, preko Somalije do Hondurasa, pomažući bolesnima i noseći im pomoć. Ona je u tome uživala i verovala je da je to bila jedna od njenih najznačajnijih uloga.
Odri Hepbern u Kongu 1959. godine
Odri je bila izuzetna ličnost koju je bilo teško pratiti. Dva puta se udavala i provela dosta godina u brakovima koji su se neslavno završili. Iz svakog braka imala je po jednog sina, Šona (Sean) i Luku (Luca), a čoveka svog života pronašla je u poznim godinama i sa njim je ostala do 1993. godine, kada je preminula od raka. Jednom je rekla da joj je dugo trebalo da nađe ljubav, ali da su to bile najsrećnije godine njenog života.
Govorila je da čovek s godinama shvata da ima jednu ruku da pomogne sebi, a drugu da pomogne drugima
Maša Lopičić je diplomirani filolog i novinar. Ljubitelj knjiga, filmova, pasa i visečasovnog kafenisanja s prijateljima. Vizionar i večiti borac protiv vetrenjača i nepravde.
