“Obožavam sunce, svaki trenutak koji mogu da provedem na suncu maksimalno koristim”, rekao je Sergej dok je birao mesto gde ćemo razgovarati.
Ovaj glumac, koji je kao mali želeo da bude arheolog, rođen je 2. septembra 1972. godine u Mostaru. Na pragu svojih četrdesetih godina kaže da se oseća bolje nego ikad. “Ne razmišljam o godinama i smatram da one zapravo i ne postoje. Kalendar je jedna veštački izmišljena stvar koju su ljudi napravili da bi obeležavali vreme i još više se ograničili”, ispričao je dok je ispijao kapućino i pušio cigaretu u bašti obližnjeg kafića.
Ne razmišljam o godinama i smatram da one zapravo i ne postoje
Sergejev otac Tomislav, kao i brat Branislav, takođe su glumci. Zbog očevog posla, često je menjao mesto stanovanja. “Selio sam se toliko puta da kad ljudi vide gde sam sve živeo, pomisle da sam dete vojnog lica”, rekao je i dodao da je njegova majka Slobodanka odlično podnela život sa tri muškarca glumca i da bi se sigurno sve raspalo da nije nje.
Nije religiozan, ali veruje u Boga. Veruje i u horoskop i kaže da posle izvesnog vremena može da pogodi ko je šta u znaku i podznaku.
Živi na relaciji Srbija–Amerika, ali koliko god puta da ode, uvek se vraća ovde, jer kako kaže – “Kakvo god da je, tvoje je.”
Prvu ulogu dobio je 1995. godine u filmu “Tuđa Amerika”, a potom i u filmu “Ubistvo s predumišljajem”, iste godine. Kaže da je prelomna tačka u njegovoj karijeri možda bila tri godine kasnije, u filmu “Stršljen” Gorčina Stojanovića.
Na komentar da ga moja generacija pamti po filmovima “Kad porastem, biću Kengur” i “Munje”, nasmejao se i rekao da je najviše ljudi počelo da ga prepoznaje posle emitovanja serije “Crni Gruja”.
Ipak, ne voli da radi na televiziji.
Ne voli ni reality programe i smatra da ta televizijska forma polako umire
Tokom razgovora, neprekidno prilaze ljudi za naš sto. Kažu, veoma poštuju njegov rad i žele da pozdrave “kralja” i “zemljaka”. Ipak, on sebe ne smatra zvezdom i kaže da mu ne prija takav epitet. “Ne postoje zvezde u Srbiji, to ljudi samo mogu da se tripuju. Jedini u Srbiji koji može sebe da nazove zvezdom jeste Novak Đoković, on je svetska zvezda”, rekao je.
Voli muziku i sluša sve što smatra kvalitetnim, a bend koji ga najviše uzbuđuje i dalje su The Beatles. Njegov bend “Arhivska zabava” nastao je još u srednjoj školi. “Sviramo B strane. Manje poznate stvari poznatih autora. Na primer, ako sviramo RHCP, ne sviramo ‘Give it away’ nego ‘Walkabout’ i ljudi reaguju pozitivno, dopada im se, prepoznaju stvar, ali ne znaju kako se zove, jer stvar nije isfurana”, priča i predlaže svima kojima nije jasno o čemu govori da dođu na nastup i čuju o čemu se radi.
Na oblačenje ne obraća pažnju. Ujutru oblači šta mu prvo padne pod ruku i za to mu treba najviše pet minuta, jer to nije stvar na koju on voli da troši vreme. “Da sam žensko, verovatno bih poludeo zbog količine vremena koje se troši na šminkanje i na sređivanje. Odlepio bih zbog vremena potrošenog na manikir i pedikir, jer to je pojedeno vreme”, kaže Trifunović, ali smatra da je to ipak neophodno ukoliko žena voli da izgleda ženstveno i negovano, a baš takve žene, koje vode računa o sebi, i on voli.
Voli muziku i sluša sve što smatra kvalitetnim
U novinama je o sebi pročitao mnoge neistine. “Pišu svašta, od toga da sam gej koji učestvuje u gej orgijama u Beogradu, do toga da se zabavljam tako što noću kolima gazim pse”, a takve stvari ne želi ni da komentariše.
Novac troši na hedonizam – hranu, piće, putovanja i žene. Najviše voli da jede paste i to zna da spremi. Ipak, retko ulazi u kuhinju iako kaže da nije netalentovan za kuvanje. Kada je reč o vinu, preferira crna vina. “Neću biti nimalo originalan ako kažem da su mi omiljena Tignanello, Amarone, Brunello di Montalcino, a od domaćih Rodoslov, vinarije Aleksandrović i Aurelius, Kovačević”, nabrajao je.
Budite srećni, zdravi i brzi uzbrdo!
Sunce je polako zalazilo i došlo je vreme da se rastanemo. Odlazeći, čitaocima je poručio da budu srećni, zdravi i brzi uzbrdo. “To je stara užička, budi brz uzbrdo, jer je ceo grad brdovit, pa je to najbitnije”, objasnio je Sergej uz obećanje da će od sada redovno čitati Wannabe Magazine.
Fotografije: Jean-Francois Nicollet
Stlista: Ivan Golubović
Garderoba: Vaan_Gool
Obuća: Aldo
Šminka: Bojana Veljić (Akademija šminkanja Šobota)
Frizura: Jovana Matejić i Stefan Stanimirović (Akademija Šobota)
Lenka Gatić – džepno izdanje smotane plavuše koja obožava žensko filozofiranje uz miris produženog u maloj bez mleka. Smeje se kada svi polude, a paniči kada su svi smireni. Sve što zavoli prvo ishejtuje. Ne voli viceve, već originalne fore. Ako ikada vidite da pije, ne takmičite se sa njom i ne dajte joj da priča.
Jean-Francois Nicollet je radio kao novinar za francuski sajt o muzici, sada je fotograf za klub američkog fudbala ”Belgrade Blue Dragons” i malo “Kragujevac Wild Boars”. Voli pivo, dobru hranu i Peg Bundy.
