Svetsko čudo od deteta iz Argentine, koje je sa 10 godina izjavilo: “Želim da postanem najbolji fudbaler na svetu!”, mislilo je to, više nego ozbiljno. Dijego Armando Maradona (Diego Armando Maradona), rođen 30.10.1960. god. u Buenos Ajresu (Argentina) je desetak godina kasnije zaista vedrio i oblačio fudbalskim terenima širom sveta. Priča ovog momka je neverovatna, rođen je i odrastao u izuzetno siromašnom, radničkom kvartu, kao peto, od osmoro dece u porodici, da bi kasnije doživeo karijeru koja je san svakog fudbalera na planeti. Kažu da se već od malih nogu, lopta prosto “lepila” za njega.
Dijego je sa 16. godina postao najmlađi prvoligaški fudbaler u istoriji argentinskog fudbala. Ubrzo nakon toga, veliki evropski klubovi su počeli da raspituju za njega, a 1981. godine, osvojio je sa svojim klubom Boka Juniors, prvenstvo Argentine. Godinu dana kasnije sledi veliki pomak u njegovoj karijeri, potpisuje za jedan od najvećih svetskih klubova, Barselonu i učestvuje na svetskom prvenstvu u Španiji. Ipak, ono što ga je za sva vremena vinulo u anale svetskog fudbala je učešće na svetskom prvenstvu u Meksiku, 1986. godine i čuvena utakmica sa Engleskom, čiji se ishod prepričava i dan danas.
Božija ruka, Maradona u vreme najveće slave
Na ovoj utakmici Maradona je dao dva gola, od kojih je jedan bio gol rukom, ali tada sudije nisu reagovale, te je ovaj gol priznat. Od tog trenutka, Maradona dobija nadimak “Božija ruka” (la mano de Dios) pošto su ga njegovi fanatični fanovi nazivali “fudbalskim Bogom”, a u Argentini je čak i osnovana “Maradonina crkva”, što govori o tome koliko je ovaj fudbaler bio obožavan. Ipak, postoji i mračnija strana njegove karijere. Godine 1991. na doping kontroli, otkriveno je da koristi kokain, kada njegova karijera kreće nizbrdo.
Kada je koristio drogu, toliko se ugojio da je bio gotovo neprepoznatljiv
Priča se da je kokain počeo da koristi još u Barseloni, a nastavio je i dok je igrao u Napoliju. Iako su to bile njegove najbolje epizode u fubalskom dresu, droga je posle nekog vremena počela da uzima svoj danak. U jednom trenutku, bio je na ivici života i smrti, a milioni njegovih fanova širom sveta molili su se za njegov život. Sopstvenom snagom ili snagom molitve, preživeo je. Svaki novinar, pisac, režiser, želeo je da ispriča njegovu priču, ali malo njih je uspelo da mu se približi, jer je ovaj omaleni fudbaler, dosta prgave naravi. Jedan od retkih, koji je uspeo u tome, je naš režiser Emir Kusturica, koji je uspeo da napravi film o Maradoninom životu.
Uvek je pokazivao veliki respekt prema Kubi, Če Gevari i svom prijatelju Fidelu Kastru
U iskrenoj ispovesti, smejao se i plakao, rekao je da je srećan što je imao neverovatnu privilegiju da bude to što jeste, ali da je zamalo izgubio bitku sa drogom i da se iskreno kaje zbog toga. Sa suprugom ima dve ćerke, za koje je izuzetno vezan i kojima dan-danas, pokušava da nadoknadi ono što je propustio dok je bio “u kandžama” narkotika. Dobar je prijatelj sa Fidelom Kastrom i mnogo puta je javno govorio protiv Amerike i Velike Britanije. Dijego Maradona je, uz Peleta, proglašen za najboljeg fudbalera svih vremena. Osim što je bio najbolji, ne može mu se osporiti neverovatna harizma koju poseduje. Bio je voljen, osporavan, ali definitivno nikoga nije ostavio ravnodušnim. Srećan rođendan veliki Dijego!
Prethodne tekstove iz serijala “Srećan rođendan” možete pročitati ovde.
Izvori fotografija: orgulloargentino.com, roblurted.com, nrkp3.no, alunhafooballlegend.blogspot.com
Sofija Mićović završava Fakultet za medije i komunikacije. Voli mogućnosti koje nam savremeno doba pruža u komunikaciji, ali se ne odriče ni onih starih. Filantrop, avanturista, sanjar, hedonista. Planira da obiđe celu zemaljsku kuglu i nauči što više jezika, a večiti optimizam koristi da svet učini boljim mestom za život.
