Volim svoje telo. Dobro me služi tolike godine. Od tinejdžerskog doba do danas, stalno se menjalo, razboljevalo se i ozdravljalo, gojilo i mršavilo. Dešavalo mi se isto što i svim ženama, koje celog života gledam i slušam. Konstanta se provlači kroz svaku priču: ljubav i kilogrami. Jedino izvesno je da stalno variraju.
Krhka i ranjiva telesnost u najvećem broju slučajeva izvor je zabrinutosti i nezadovoljstva i to je onaj grm u kome leži debeli zec. Koji pojede dvadeset šargarepa i onda se toliko grize, da mora da smaže još dve glavice kupusa, kako bi se utešio. Glad je stanje praznine i besmisla. Hrana je utešna.
Pravo pitanje ne glasi kako da smršam, nego zašto sam debela?
Zato što jedem, kao da mi je poslednje.
A zašto toliko jedem?
Da se zadovoljim.
Aha, a zašto sam nezadovoljna?
Jer mi nešto vitalno, suštinsko i neophodno nedostaje.
?