Mlada umetnica Sanda Ristovski uvešće vas u priču o slikanju, modi i inspiraciji kakvu do sada niste upoznali. Da li ste spremni za susret sa umetnošću?
WANNABE MAGAZINE: Kada se i kako javila tvoja ljubav prema umetnosti?
SANDA RISTOVSKI: Potičem iz umetničke porodice, otac mi je bio kompozitor (Laza Ristovski), a mama je magistar vajarstva, pa mi je umetnost od rođenja bliska. Rasla sam između koncerata Bijelog Dugmeta i ateljea čuvenog Sergeja, kod koga se mama u to vreme spremala za prijemni na Likovnoj akademiji. Kada sam imala četiri godine, odvela me je na izložbu “Od El Greka do Goje” u Narodnom muzeju. Čim smo se vratile kući, naslikala sam na zidu svoje prve slike i ogradila ih crvenim koncem. U šali volim da kažem, da je to bila moja prva samostalna izložba.
Slikanje i muzika su njene ljubavi
Između slikanja i kreiranja čime još voliš da se baviš?
Muzika je, takođe, moja velika ljubav. Završila sam srednju muzičku školu “Mokranjac” i sviram klavir. U pozadini svega što radim, uvek mora da se čuje neka dobra muzika.
Akvaristika je nešto u čemu uživam. U stanu imamo četiri akvarijuma, svaki detalj je pažljivo odabran i izgleda kao otkinuti deo prirode.
Kako bi umetnost kojom se baviš opisala u par rečenica?
U mojoj umetnosti boje dočaravaju emociju. Slike su ekspresivne i uvek izazvane ličnom impresijom, bilo da opisujem lepotu i sklad prirode, ili da kritikujem i podsmevam se nekim novim “vrednostima” i ljudskim slabostima.
Smatram da svako umetničko delo mora biti iskreno, mora da sazri u umetniku, i na kraju, mora da govori.
"U mojoj umetnosti boje dočaravaju emociju."
Za koje slikarsko delo imaš utisak kao da “priča hiljadu reči“?
Moj omiljeni slikar je Edgar Dega (Edgar Degas). Još kao dete zavolela sam njegove balerine, a kada sam i stekla znanje o slikarstvu, postala sam svesna snage pokreta na njegovim delima i lepote kolorita koji koristi.
Jedna od mojih omiljenih slika je i “Misterija i melanholija ulice” koju je naslikao Đorđo de Ćiriko (Giorgio de Chirico). U nju zaista možete ući i osetiti vlagu, toplotu i miris.
Takođe, fascinirala me je i Mona Liza, ali tek kada sam je videla uživo. Čula sam razne kritike u vezi sa njom, ali moram priznati, mene je opčinila atmosferom, snagom, i načinom na koji dominira u prostoru.
Radila si kao kostimograf predstava “Izbiračica“ i “Ožalošćena porodica“ Petra Zeca i “Sarajka u parlamentu“ Isidore Bjelice. Po čemu pamtiš rad u pozorištu?
Poslovi tog tipa uvek budu spoj lepog druženja i ogromnog rada. U to vreme sam završavala Akademiju i veoma sam se radovala svakom novom izazovu. Smatram to lepim, korisnim iskustvom iz koga sam mnogo naučila.
Sandin omiljeni slikar je Edgar Dega
Takođe, dugi niz godina bila si i profesor likovne kulture u osnovnim školama. Šta decu najviše privlači kada je reč o umetnosti?
Moja predavanja nisu bila konvencionalna. Program po kome se radi u školama smatram besmislenim i zastarelim, i tvrdim da deca danas u školi ne mogu ništa naučiti o umetnosti, ukoliko se ne potrudite i ne izmislite način na koji ćete im preneti znanje.
Ja sam pravila od učionice slikarski atelje, puštala im muziku, postavljala “mrtve prirode”, vodila ih napolje da posmatraju lišće, kamenčiće i svet oko sebe.
Deca moraju prvo naučiti da primećuju lepotu u svom najbližem okruženju i prirodi da bi umetnost uopšte mogla da ih zainteresuje.
Vole kad im pokažete da jabuka i nije baš uvek samo crvena, i da trava ne mora uvek biti samo zelena, da je umetnost vesela i kreativna, a ne dosadna.
Kada se spoje kreativnost i ljubav prema modi nastanu haljine Sunny. Reci nam nešto više o svojoj modnoj kolekciji.
Mnogo godina sam kroz akt istraživala formu i lepotu ženskog tela, a koloritom opisivala emocije. Javila se potreba da izrazim svoju umetnost na još jedan način i nađem savršen spoj oblika i boje. Kao posledica tog dugogodišnjeg traganja, 2009. godine nastale su haljine Sunny.
Prva linija je u potpunosti načinjena od svile, ističe udobnost i lepotu prirodnog materijala, prateći liniju tela.
Druga linija je mešavina svile i likre i prijanja uz kožu. Ekspresivnih boja, asocira na sunce i radost.
Njih sam predstavila na modnoj reviji prošle godine, u Bolu na Braču.
Njen modni stil je ženstven
Kako bi opisala svoj modni stil?
Moj modni stil je isti kao i moje haljine, ženstven i veseo. Nikad ne nosim stvari koje su previše “u trendu”, jer mi je to komično.
Dopada mi se Džon Galijano (John Galliano) i imam puno njegovih komada odeće. Njegov kroj mi uvek pristaje, bilo da se radi o farmerkama, sakoima ili običnim majicama. Posebno volim tašne koje dizajnira jer su posebne, drugačije i neuništive.
Ne kupujem garderobu mnogo i često, ali imam tu žensku “bolest” da kad mi se nešto dopadne, moram imati po svaku cenu.
Na čemu trenutno radiš?
Pripremam izložbu slika i modnu reviju 06.03. u Buhi. Samu reviju će pratiti gudački kvartet Intermezzo, sa kojim inače sarađujem kada je u pitanju styling.
Takođe, radim na svom projektu “Ko su svinje”? Prvi put sam i zašla iz okvira same umetnosti, i počela projektno da razmišljam. Bavim se problemom koji je sociološki i kulturološki na multidisciplinaran način, kroz izložbu slika, video rad, kostime i tribine.
Sanda priprema izložbu slika i modnu reviju koje će biti održane u Buhi
Gde vidiš sebe za deset godina?
Veoma sam zadovoljna na svim poljima i nemam megalomanske planove i želje, već mi je važno da u svemu što radim dam svoj maksimum. Tako mi se planovi ostvaruju jedan po jedan i stalno se pojavljuju novi izazovi.
Tvoja poruka za sve umetnike i ljubitelje umetnosti u našoj zemlji.
Poručila bih im da se trude da uživaju u svemu što rade i da se raduju svakom novom danu, ali ovo “U našoj zemlji” me tera da kažem da moraju da se bore, snalaze i budu spremni na velika odricanja zarad svoje umetnosti. Samo neka ne odustaju!
Fotografije: Ivan Grlić
Jovana Katić Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima. Veruje da se snovi ostvaruju onda kada ih postanemo dostojni.
