Kada kažemo fantastična četvorka, muškarci – i slika i zvuk, a pritom ne mislimo na Il Divo (Il Divo) složićete se sa mojom srpskom varijantom sklopljenom u bendu I duhovi u sastavu: Nemanja Subotić – gitara, Miroslav Cakić – bas, Vladimir Đorđević – bubanj i Milan Bogdanović – vokal. Ova mlada postavka polako, ali sigurno osvaja domaću scenu, a kroz nju nas danas u ritmu basa vodi Miroslav Cakić.
“Budi sam svoj i na to ponosan”
WANABBE MAGAZINE: Bend I duhovi postoji još od 2007. godine. Vama, kao basisti, ovo je prvi autorski bend, dok neki od ostalih članova već imaju muzičku karijeru iza sebe. Kako je nastao vaš tim i zašto ste se opredelili za ovakav žanr muzike?
MIROSLAV CAKIĆ: Ovo jeste moj prvi, ozbiljniji autorski rad. Nemanja je gitarista RARE-a, Milan je kao klinac svirao u bendovima Veiled Into i Slave Kids, a doskoro i sa Autoparkom, tako da smo tu Vlada i ja “pilići”. Nisam siguran kako smo se svi našli, ali sam zahvalan što jesmo. “Ovakav žanr muzike”… pa, sviramo ono što volimo da slušamo, a to je mnogo stvari… Pored toga, imamo različite “muzičke škole”, ja to volim da posmatram ovako – Milan “Sonic Youth”, Nemanja “Tool”, Vlada “Fun Lovin Criminals”, a ja “RHCP”.
Ponosite se svojim albumom prvencem “Nizašta”, sa producentom Mirkom Lukovićem, koji broji 12 pesama, a odnedavno ste snimili spot za pesmu “Nizašta”, dočarajte nam kako je izgledalo snimanje?
Album je prošle godine okačen na web sajt benda i dostupan je kao free download. Sa Mirkom, odnosno “Huskee studio”-om, sarađivali smo na prvom albumu, singl smo takođe snimili kod njega i nadalje ćemo raditi sa njim – jer ga volimo, i profesionalac je. A i on voli nas. Snimanje ovog spota je bilo… iskustvo, zaista. Jedina početna ideja je zapravo bila želja da prvi spot izgleda skupo, kvalitetno. Ljudi kad gledaju muzičke spotove se ne bave takvim stvarima, ali najlakše je izaći napolje, po sunčanom danu, i snimati bend kako đuska… ovo je podrazumevalo rad u studiju (against the clock), pod rasvetom (milion stepeni), statiste… osećam se sada kao kad pitaju glumce kako je proteklo snimanje filma, a oni kažu sjajno, odlična ekipa, besprekorna saradnja, režiser najbolji ortak, a misle se u sebi – samo da je gotovo.
Smart is the new sexy
Da li pesma “Nizašta” nosi neku posebnu priču ili energiju? Dok su ostale pesme pevane ujednačenim tonom, ona vodi donekle u rep ton… Koliko je bilo teško, odnosno lako ispratiti je kroz spot?
Sviđa mi se kad novinar pre intervjua odradi svoj “domaći zadatak”. Da, dobro si čula, ovo je jedina “hip-hop” pesma do sada i ima neki odličan vajb u vezi nje, ne znam, poslušajte… Ako se dobro sećam, iskopali smo je pred nastup u “Supermarket Concept Store”-u. Bo Mak je napravio genijalnu izložbu radova, inspirisanu tekstovima pesama sa albuma, a mi smo imali manju svirku koju smo morali da prilagodimo prostoru, dakle u nekom acoustic session maniru. Tada smo prvi put izveli pesmu “Nizašta” i ljudi su bili u fazonu – vau.
To je bilo posebno i čarobno veče. Osmisliti video za ovu pesmu je u isto vreme bio i lak i težak zadatak. “Nizašta” je “smart” pesma – ne mislim da je pravio bilo ko pametan, nego su kompozicija i aranžman pesme takvi. Spot je imao zadatak da naglasi tekst i muzičke promene u pesmi, na najplastičniji način. Lep, plastičan način.
Zanima me, Miroslave, ko je vaša publika i kako je prihvatila ovakvu muziku? Budući da ste gostovali na televiziji, poznatim mestima u gradu, kotirani ste na “Jelen top 10” listi, dakle, ljudi su čuli za vas, produbite nam tu priču, molim vas…
Koliko sam ja uspeo da primetim, ljudi koji vole ovaj bend su uglavnom studentarija, koja umesto da sprema ispite, uživa da izvrće i citira tekstove naših pesama na Facebooku. Stvari tek počinju da se dešavaju za nas… 10. marta smo okačili spot na tjub i od tada su krenule reakcije sa svih strana. Spot je emitovan i na MTV-u, i na Metropolisu, zatim u emisiji “Gruvanje” na RTV Vojvodina, i sada smo na “JT10” listi.
Hvala svima, i vama – zaista, bez medija dopreti do publike je mission impossible.
Vladimir Đorđević - bubanj (prvi levo), Miroslav Cakić - bas (drugi levo). Nemanja Subotić - gitara (prvi desno), Milan Bogdanović - vokal (drugi desno)
Ko je autor tekstova pesama i jesu li one autobiografske?
Milan Bogdanović, i nisu, one su autokratske.
Na našoj muzičkoj sceni postoji mnogo autentičnih bendova, ali primećujem da se izdvajate svojim tekstovima. Svi su prožeti metaforom, neki ironijom, ulaze u srž tematike, daju jednoj priči sud i završni stav, a opet su potpuno otvoreni za subjektivno tumačenje. Da li je to bila namera tekstopisca, da stvari predstavi prosto, a zamršeno?
Ono što volimo da radimo prilikom pisanja tekstova, a i u međusobnoj komunikaciji, jeste igra rečima. Od najobičnih poštapalica, preko izvrtanja jedne reči ubacivanjem slova i slogova, ili stavljanje iste u drugačiji kontekst, menjanja redosleda u rečenici… igramo se sa smislom reči. Smart is the new sexy.
Gde nalazite inspiraciju za motive o kojima pevate?
Introvertno, ja bih rekao. Usmeravanjem interesa ka unutra, prema sopstvenim mislima i osećanjima, pre nego prema spoljašnjem svetu i drugima. Mada, nema pravila. U stvari, imamo jedno koje smo sad uveli. Na drugom albumu tekstovi se neće pisati u prvom licu, to je pravilo.
Zato što je zabavno.
“Obični smrtnici” uglavnom smatraju da muzičari imaju neki poseban istančan ukus i da ne slušaju “svašta”. Da li je to istina i koji su, po Vama, neizostavni bendovi za svaki dan?
Uvek mi je bilo veoma važno da li neko, na koji način i koju muziku sluša. To ne mogu da poreknem. Uvek sam imao osećaj da mi to govori mnogo o toj osobi. Istančan ukus imaju sve osobe koje sa pažnjom i ljubavlju slušaju muziku, a ne samo muzičari. Posle toga je sve stvar izbora i afiniteta, koji takođe dosta govori o vama. Moje najnovije otkriće je Bon Ajver (Bon Iver) i pesma “Perth” – mindblowing. (Hvala, Stella) Pored toga, na dnevnoj bazi unosim još i Tricky “Puppy Toy” i Puscifer “Humbling River”. A ide i leto, tako da obavezno u listu staviti TBF.
Na kojim mestima u gradu možemo čuti vašu svirku?
Skoro smo svirali u Domu omladine i u Geca disko štekeru sa bendom Lorna Wing – to je bilo super na kvadrat, a pored toga bih izdvojio nastup na “Nišvil”-u i “Hipnagoga Slike” u Pančevu prošle godine. Vidite, veoma je važno da bendovi, i uopšte umetnici, sarađuju. Trenutna postavka stvari je da se ljudi međusobno posmatraju kao konkurencija i onda ova ionako mala scena postaje još manja, jer su svi jedni drugima okrenuti leđima. Mrzim reč promocija, reklama i sve ostale koje umetnost stavljaju u kontekst proizvoda, zato što upravo onda autori tako tretiraju svoj rad, misleći da će se proslaviti, a na globalnom planu se u stvari zakopavaju.
Planiramo turneju početkom leta sa Haskii bendom.
Muzički lavirint
I naravno, najočekivanije pitanje za kraj, ali isto tako neophodno, s obzirom da ste na početku karijere, kada je posvećenost jedno od najvećih oružja do velike scene – dakle, kakvi su vam planovi za budućnost i gde vidite I duhove za pet godina?
U ovom trenutku imamo zakazan koncert 1. juna u “Gun club”-u. Ovo nam je veoma važan nastup, prvi put ćemo imati potpuno samostalnu svirku, štampaćemo diskove, igrati oko šipke i ceo fazon. Takođe, nadamo se nastupima na predstojećim festivalima: u “Božidarcu”, na “Mikser”-u, Exitu i ostalim, manjim i većim okupljanjima.
Za pet, ili bolje deset godina, I duhove vidim zajedno sa bendovima sadašnje nove scene, na plakatima za Beer Fest i ostala narodna veselja, i klince koji gledaju plakat i misle se: “Jao, dokle ovi smarači, dajte nam nešto novo.” Baš kao što se ja sada osećam kad vidim line up za pojedine festivale.
Strateški marketing-promo plan je da sredinom maja prikažemo spot za pesmu “Sint1”, koja je dijametralno suprotna od “Nizašta”, kako muzički tako i vizuelno. Nadam se da će ljudi ceniti raznolikost, jer sa I duhovima vi pratite priču, a ne muzički pravac.
Bok svima.
Fotografija: Lenka Jovanović i Miloš Subotić
Ana Milošević, diplomirana novinarka, igra glavnu 24-časovnu ulogu svog života nadajući se da će daske koje život znače postati realnost. Obožava fotografiju, pisanu reč, stvaranje. Racionalni hedonista, ne može bez muzike i prijatelja, prezire površnost i ljudsku glupost. Nezamisliva bez osmeha. Energična. Radi na 120% i farba se u plavo da zavara neprijatelja.
