Upoznajte talentovanu Sanju Anastasiu. Oduševiće vas njen talenat i harizma.
Kako ste zakoračili u svet muzike?
Moja muzička priča je počela prilično naivno. Nisam nikada pomislila da budem operska pevačica. Kao solista hora osnovne škole, išlo se na neko takmičenje. Tamo me je u toku pauze jedna žena iz žirija zamolila da joj ponovim pesmu koju sam pevala sa horom. Umirući od straha i treme, onako pocrvenela u licu, pevala sam kako sam znala i umela. Mislila sam da se to dešava jer sam sigurno jako loša i nešto nije u redu sa mojim pevanjem, pa sada moram da pevam tako sama, pred žirijem. Sutradan sam dobila vest da sam primljena u Muzičku školu na odsek solo pevanje i da se pod hitno javim onoj ženi iz žirija. Nisam bila uopšte oduševljena vešću i sve sam to lepo ignorisala i zaboravila. Godinu dana kasnije, sasvim slučajno u jednom supermarketu, naletela sam na onu istu ženu iz žirija.
Ta gospođa se zove Svetlana Milošević i bila je tri godine moja “muzička mama”, moja prva profesorka pevanja. Pokazala mi je kako je muzika, a posebno glas, jedan poseban dar i da je divno pevati pesme i stajati uz klavir i dozvoliti da i drugi uživaju u tom daru i čarima muzike.
Spremam ulogu Eboli iz Verdijeve opere "Don Karlo"
Važite za jednog od najtraženijih mezzo-soprana. Na čemu trenutno radite?
Trenutno sam zaokupljena nastupima u okviru festivala “Arena di Verona” u Italiji i festivala “La Perla” u Švajcarskoj. Nastupi i probe se prilično prepliću, stalno sam na putu između Ciriha i Verone. U Areni pevam u tri operske produkcije (“Nabuko”, “Travijata”, “Romeo i Julija”), plus koncerti. U Švajcarskoj se radi “Aida” na Pfafikerskom jezeru. Sve je na otvorenom, što je prilično zahtevno za pevače. Pored svega toga, spremam ulogu Eboli iz Verdijeve opere “Don Karlo”, koju ću pevati u Nemačkoj u novembru. Do tada ću biti na gostovanju u Tokiju u Japanu, sa Verdijevom operom “Aida” u kojoj pevam ulogu Amneris.
Igrate u mnogim Verdijevim operama. Koja vam je omiljena i zbog čega?
Volim sve Verdijeve opere. Za mene je Verdi izmislio operu. Svaka njegova opera je kao jedan dobar film: uzbudljiva, emocionalna, efektna. Teme su LJUBAV, RADOST, TUGA, PATNJA, SMRT. I kad se priča o kraljevima i faraonima, nekako je sve tako čovečno, realno, blisko, poznato, neprolazno. Moje omiljene uloge iz Verdijevog repertoara su Amneris u “Aidi”, Eboli u “Don Karlu”, Ulrika u “Balu pod maskama” i Acucena u “Trubaduru”; takođe obožavam da pevam “Karmen”. “Karmen” je ljubav. Ova uloga ima posebnu draž jer zahteva izuzetnu i glumačku i pevačku interpretaciju.
Kako biste definisali kulturnu scenu u Srbiji?
Već duže godina živim u inostranstvu. Iz skromnog ličnog iskustva u Srbiji, ne mogu baš najbolje da procenim situaciju u zemlji po pitanju kulture. Moje iskustvo je uvek bilo pozitivno, mislim na lep odziv publike u Sava Centru i Kolarcu. U pozorištu nisam nastupala, ali sam kao gledalac uživala u par predstava koje sam odslušala sa velikm zadovoljstvom. Klasična muzika je posebna stvar. Nju treba upoznati da biste je zavoleli. Ono što ne poznajemo, najčešće izbegavamo i imamo neki strah od toga. Naša zemlja ima bogatu muzičku tradiciju, što se narodne, rok i pop muzike tiče. Naravno da se po pitanju klasične muzike, konkretno opere, mi ne možemo meriti sa, recimo, Italijanima, za koje je folk muzika, zapravo arija iz neke opere. Ali to nikako ne znači da smo mi manje kulturni od nekih drugih naroda.
Pratim modu, ali ne i svaki modni trend
Da li pratite modu? Kako biste opisali svoj stil?
Pratim modu, ali ne i svaki modni trend. Volim slobodu i nezavisnost, pa tako ne patim od velikih modnih “must have” i “in-out” odredbi. Moj ukus je prilično klasičan, jednostavan. To je nekako uvek “moderno”.
Kakvu vrstu muzike slušate privatno?
Privatno najčešće slušam klasiku. U zavisnosti od raspoloženja, volim da čujem i sve ostale muzičke pravce stranog i domaćeg repertoara: džez, soul, rok, pop… Da bez naših “narodnjaka” nema dobre žurke, mogu da potvrdim. Volim da čujem naše lepe starogradske pesme, pa i sama zapevam neku. Što bi se reklo: volim sve što vole mladi.
Vaša poruka za sve naše čitaoce.
Budite dobre volje, nasmejani i pozitivni čak i onda kad vam je najteže.
Planovi za budućnost.
Više vremena za porodicu i prijatelje.
Jovana Katić Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima. Veruje da se snovi ostvaruju onda kada ih postanemo dostojni.
