Dejan Đoković, modni dizajner. Ne zvuči vam poznato iako ste upoznati sa radom baš svih domaćih dizajnera i modnu scenu u Srbiji poznajete u detalje? A kako stojite sa, na primer, kineskom modnom scenom? Jer Dejan je dizajner upravo u dalekoj Kini. Ovom teaseru dodajem i podatak da je ovaj mladi, talentovani dizajner deo dizajnerskog tima koji za jedan luksuzni kineski brend osmišljava nove modele ženskih cipela. Okej… Sada znam da vam držim pažnju!
Nakon što sam stupila u kontakt sa Dejanom i bolje se upoznala sa onim čime se bavi, instant sam poželela njegov posao (svaki put kada smo se čuli bio je na drugom kraju planete – Kina, Rusija, Italija…), ali i barem jedan par cipela koje je dizajnirao. Ipak, ovaj momak je prešao dalek put od Goražda, gde je rođen, do grada Čengdu u Kini, gde trenutno živi i dizajnira cipele kakve bi, sasvim sam sigurna, rado ponela Olivija Palermo (Olivia Palermo) ili neka druga svetska trendseterka.
“Rođen sam u Bosni 1985. godine. Sa šest godina selim se za Srbiju, a sa 16 za Kanadu”, počinje Dejan svoju priču. “Još kao sasvim mali bio sam zainteresovan za umetnost. Kažu da sam već u vrtiću stalno nešto crtao i precrtavao. Kako sam rastao, raslo je i moje interesovanje za modu i sa 11 godina počeo sam da krojim i ručno šijem: torbice, kape i slično, a sa 15 sam, sa drugaricama iz škole, prvi put posetio neki veći modni događaj – Belgrade Fashion Week.”
U Kanadi upisuje srednju školu za dizajnere gde uči o dizajniranju odeće, ali i otkriva da ga zapravo više zanima dizajn cipela. Odlučuje da se stručno usavršava u tom pravcu, te 2009. godine upisuje “Modapelle Academy” u Milanu, a godinu zatim “Instituto di Moda Burgo”. Presudan je bio odlazak na sajam cipela “Micam” – gde ostvaruje kontakt sa kompanijom Sheme u kojoj se zapošljava po završetku studija i u kojoj danas gradi uspešnu karijeru.
Sheme (She and me) (www.shemeshow.com) je kineski brend koji damama nudi luksuzne cipele inspirisane mešavinom evropskog stila i kineske kulture. Akcenat je na tradicionalnom kineskom vezu i paleti boja, kao i na eleganciji Evropljanki. “Predsednica kompanije Linda Li (Linda Lee) okupila je internacionalni tim dizajnera kako bi tržištu ponudila cipele kod kojih je kvalitet imperativ. Takođe, klijenteli je ponuđena usluga izrade custom-made cipela (izrada cipela prema željama i preferencijama pojedinačnog kupca).” Na pitanje kakvim ženama su namenjeni modeli cipela koje je dizajnirao, Dejan mi odgovara: “Onim modernim, uspešnim i jakim, koje se odevaju u sexy-feminine stilu.”
Voli cipele koje dizajnira Kristijan Lubuten (Christian Louboutin) upravo zbog seksi siluete i linija – štikle i gornjeg dela, a izuzetno ceni rad i Manola Blanika (Manolo Blahnik) i Džona Galijana (John Galliano). Kada je njegov dizajn u pitanju, teško mu je da izdvoji omiljeni model cipela na kom je radio. Ipak, najznačajnijim svojim delom smatra cipelu Charm Dutchess, čiji dizajn je inspirisan jačinom, uzvišenošću i energijom koja se širi.
“Kako započinješ rad na novoj kolekciji? Šta te inspiriše”, pitam ga. “Rad na kolekciji uvek započinjem traženjem inspiracije – u nekom zanimljivom putovanju, knjizi, arhitekturi, hrani, fotografiji ili trenutnom stanju na svetskoj modnoj sceni koje obavezno ispratim uz prvu jutarnju kafu. Iz svega toga dolazim do pravca koji će biti zastupljen u novoj kolekciji, a zatim i do teme same kolekcije.” Tvrdi da uvek dizajnira ono što se njemu dopada. Ipak, usled sagledavanja komercijalne strane, može doći do nekih izmena originalne verzije, mada se trudi da istraje i insistira na idejama za koje smatra da su ključne za novu kolekciju. U procesu dizajniranja konsultuje se sa tehničkim timom kako bi pre proizvodnje modela proverio mogućnost izrade istog, u formi koju je osmislio. Proces stvaranja kolekcije traje od tri do četiri meseca, a jednu kolekciju čini od 30 do 55 različitih modela cipela, ne računajući različite kombinacije boja.
Dejan mi dalje napominje kako je veliki broj ljudi uključen u rad na jednoj kolekciji i opisuje mi kompletan proces izrade cipela. “Sve počinje od crteža forme (foot lasts) i štikle koji se zatim prema crtežu izrađuje i za čiju izradu je potrebno i do mesec dana. Za to vreme priprema se specifikacija sa navedenim svim detaljima vezanim za osmišljeni model: kožu, konac, metalne dodatke i druge aksesoare, dimenzije i sl. Kada se izrade forma i štikla, preko njih se topi tanka bela plastika i na tako oblikovanoj plastici markerom se iscrtava dizajn cipele. Nakon toga priprema se šema modela. Sve navedeno se kovertira i šalje u cutting and stitching odeljenje gde se probni materijal šije i izrađuje test model. Kada je šivenje gotovo, sve se otprema u mounting odeljenje gde se donji deo cipele sastavlja sa gornjim. Nakon toga izrađeni primerak se analizira – da li je dobrog izgleda i da li je udoban. Ukoliko je neophodno, radi se na izmenama modela i ceo proces izrade se ponavlja. Kada je model ispravan i potvrđen, izrađuje se u planiranim bojama. Tako se napravi nekih deset do 15 modela, i tada obavezno sledi selekcija, tj. odabir onih modela koji će se naći u kolekciji. Sve ovo se ponavlja dok ne uradimo kompletnu kolekciju.”
Cipele brenda Sheme uglavnom su izrađene od italijanske kože i svile, a boje koje su zastupljene u svim kolekcijama su kombinacija DNK ovog luksuznog brenda i modnih noviteta. Najčešće se insistira na jarkim bojama koje su karakteristične za kinesku umetnost i na kombinacijama kontrastnih boja. “Da li krajnji rezultat uvek bude onakav kakvim si ga zamišljao?” “Ne”, odgovara mi. “Ali zato se i rade tolike izmene na formi i proces izrade modela se toliko puta ponavlja upravo kako bismo došli do osmišljenog modela i željenog rezultata.” Još dodaje da uvek zna da je kolekcija dobra i pre suda kupaca i modne kritike, ali ističe i da on ne odlučuje o tome koji modeli će se naći u prodavnicama. “Nakon što je kolekcija gotova rade se promocije u našim prodavnicama u Čengduu, Pekingu i Šangaju, a takođe se, u saradnji sa dizajnerima odeće, prikazuju na modnim revijama. Cipele se mogu kupiti u našim prodavnicama u Kini, a isporučujemo ih i po porudžbini širom sveta.”
Zanima me i nešto više o tržištu cipela u Kini – kakva je konkurencija, ukus savremenih žena-kupaca, itd. “Ovo je najteže pitanje”, kroz smeh mi odgovara. “Tržište cipela u Kini je teško opisati jer je veoma specifično. Ima dosta kupaca koji imaju novac, ali nemaju izgrađen stil. Ipak, i to se sa globalizacijom ubrzano menja. Postoji veoma malo kineskih luksuznih brendova, a glavna konkurencija su nam internacionalni brendovi koji nude robu sličnog kvaliteta i cene. E, sad… Kineski kupci retko prihvataju da plate istu cenu za robu kineskog i internacionalnog brenda, te se češće odlučuju za ovu drugu. Ipak, žene sa istančanim ukusom i stilom često kupuju kod nas – zato što žele nešto unikatno, a opet žele i da podrže lokalni brend.” “Tvoj cilj na početku bavljenja ovim poslom? A sada?”, pitam ga za kraj. “Cilj ne želim da otkrivam… Samo ću reći da je on ostao isti. Promenio se samo put kojim grabim do njega.” Uzimajući u obzir Dejanov dosadašnji profesionalni put, ne mogu ni da naslutim na kojim meridijanima će se on nastaviti u godinama koje slede. Sa srećom, Dejane!
Milica Rančić nije stručnjak po pitanju mode. Ali je pasionirani zaljubljenik u istu! Pa, iako je u realnom životu inženjer, ona sanja o big deal poslu u modnoj industriji u… Njujorku, Parizu, Londonu, Milanu? Svejedno! Sklona je neosnovanom optimizmu. Kreativac, emotivac. U slobodno vreme ima punu tastaturu posla i glavu ideja, te ponešto žvrljne o cipelama, modnim časopisima, putovanjima i drugim lifestyle poslasticama na svom blogu Tulips and Lipsticks.