Za ženu je zaprepašćujuće iskustvo da muškarac odbija seks. Bilo da je u pitanju neko nov, koga ne uspeva da odvuče u krevet, bilo da je partner, koji, eto, nije raspoložen.
Utvrđena pravila igre muškarcu koji traži ne garantuju da će išta dobiti i podrazumeva se da nema on tu šta da se ljuti ili da se loše oseća ako bude odbijen. Uostalom, ako neće ona, hoće neka druga.
Ali ko je utvrdio ta pravila?
Kao da su muškarci beznadežni primitivci, koje treba držati na distanci i popuštati samo kad imamo interes u tome. I ako su izabrani, oni se ništa ne pitaju.
Možda jeste tako donekle, odnosno, tačno donde, dokle se svi uklapamo u šablone o tome ko prima, a ko poentira.
Ali ko je utvrdio ta pravila?
