Seks je ogledalo veze. Šta to tačno znači pokušavam još uvek da shvatim, pošto znam neke užasne veze, pune nerazumevanja, besa, ponižavanja, ma gluposti i nesklada u svakom segmentu, osim u seksu. Šta govori o vezi dobar seks sa nekim o kome imate najgore mišljenje, kome stavljate najteže zamerke, od čijeg odsustva vam lakne, a čije prisustvo jedva podnosite, a najčešće ne možete očima da ga gledate? Da je ludilo najbolji lepak za vezu, a seks cveta tamo gde je ludilo? Ili da je seks toliko bitan, da može da amortizuje sve ostalo što u vezi ne valja? Ili su u pitanju slučajevi za posmatranje, čije bi proučavanje i kategorizacija mnogo doprineli savremenoj psihologiji? Ili su sva tumačenja tačna, a ima ih još, i ona su isto tačna – kako to najčešće biva, kad hoćete nešto objektivno da ocenite.
E sad, ima dugogodišnjih parova, veterana, prekaljenih saboraca koji su kroz bezbrojne krize, izazove i faze razvili prijateljstvo i partnerstvo kao u holivudskim filmovima o policajcima, gde je partner na zadatku osoba sa kojom se prećutno razumeš, dogovaraš pogledom, čuvaš mu leđa, znaš mu sve jake i slabe strane, oslanjaš se na njega i veruješ mu svojim životom.
