Perverzija je dijagnoza. Sloboda je stanje uma. Nije mi jasno zašto ljudi mešaju to dvoje. Spremnost za seks, humor sa seksualnom konotacijom, razgovor o seksu, praktikovanje seksa sa radošću i uživanjem naprosto nemaju nikakve veze sa perverzijom.
Perverzija je bolesno ispoljavanje seksualnosti, vezano za fetiše, nanošenje bola, ponižavanje, kostimiranje, nepodesne seksualne objekte (deca, predmeti, životinje) proizašle iz seksualnih fiksacija nastalih putem nekakve traume, verovatno. Kao i sva druga psihološka oštećenja, perverzija možda može da se leči, ali ne znam da li je neko želeo da se izleči i ako jeste, da li se izlečio.
Ono što ljudi često pogrešno nazivaju perverzijom upravo je suprotno od perverzije, jer predstavlja zrelo, slobodno, samosvesno i maštovito uživanje u telesnom zadovoljstvu.
Trebalo bi da je opšteprihvaćeno da oralni seks nije perverzan, da gledanje za vreme seksa i korišćenje ogledala nije perverzno, da zadihano komentarisanje akcije partneru na uvo ili gledajući ga u oči nije perverzno… i sad, ko slatke bezobrazluke smatra perverzijom verovatno se setio još gomile popaljivih detalja, koji nisu perverzni, nego su deo intimne igre među ljudima koji se bave seksom.
Kako bi je okarakterisao muškarac?
U pogrešnom prozivanju perverzije i dalje se uglavnom radi o dvostrukim merilima, iako bi trebalo da su ostala u prošlom veku.
Kao perverznu, muškarac će pre okarakterisati ženu koja voli završnicu u ustima nego ženu koju mora da nagovori na to.
