Pa, muškarcima mozak stvarno radi na neki drugačiji pogon nego nama. Možda zbog hormona, možda što jedu više mesa.
A možda je Bog bio nezadovoljan kad je stvorio ženu i muškarca, jer su mu ispali nepotpuni i glupavi, tamo gde su ispali tačno onakvi kakve je zamišljao. I svojevoljni i neposlušni, tamo gde su izmakli njegovoj promisli, pa je, da bi obezbedio naboj među njima, koji treba da dovede do konekcije i da održi ljudski rod na ovom nesavršenom i nedovršenom svetu, učitao u osnovu njihove povezanosti nesporazum, kako bi im zadržao pažnju jedno na drugom.
I tako, od početka pokušavamo da se sporazumemo, jer i kad govorimo istim jezikom, moramo da prevodimo izrečeno.
Ali kako da prevedemo tačno, kad nemamo nikakav rečnik, nikakvo uputstvo?
Recimo, tamo gde žene vide očigledno kako bode oči kao led zeleno svetlo na semaforu, oni vide zagonetka, kao da se takmiče u kvizu.
I tako me pitanje jednog krasnog primerka muškog roda zateklo potpuno nespremnu.
