Svaki umetnik ponosno stupa u svoju umetnost.
Svaki umetnik će uvek reći da je umetnost sila koja je promenila njegov život. Za sve ono što je izneo u patnji ili izgubio usput, ili sve ono što je samo hteo da podeli sa ostalim ljudima: kao eho jednog glasa, kao otkriće sveta, kao interpretacija humanosti, kao muzika bez koje bi svet prestao da govori, kao pokret koji otvara vrata uzvišenosti.
Ja igru razumem i nosim, ne samo kroz ponos običnog igrača i koreografa, već kao ogromnu zahvalnost. Igra je donela moj svaki srećni predah. Ona je postala način da savršenstvo i disciplina budu sredstva kojima otkrivam svet.
Više i bliže od bilo čega, igra mi svakodnevno daje snagu, kroz energiju i velikodušnost umetnosti. Njena poetika donosi zadovoljstvo.
Da li bih smeo da kažem da ja ne bih postojao bez igre? Bez one količine izražaja koju mi je ona dala? Bez spoznaje koju sam pronašao u prevazilaženju strahova, bez mogućnosti da razumem nepoznato?
Bez igre, koja je ovenčana svojom lepotom i svom složenošću ovog sveta, postao sam građanin sveta. Običan građanin koji iznova utvrđuje važna društvena pravila tokom svojih beskrajnih putovanja, ceneći vrednosti obične ulične plesne kulture, koja negativnu energiju transformiše u pozitivni zamajac.
Čast mi je da svakodnevno živim i udišem igru. Ja živim kroz igru, duboko svestan privilegije.
Murad Merzuki
