Pristale smo na susret sa oženjenim čovekom. Dopao nam se. Dale smo sebi dozvolu. Idemo na seks. Jer tu nema zamajavanja. Međutim, seks sa nekim ko nam se dopao, podrazumeva da se tako i ponašamo. Bez grubosti, žurbe i ustručavanja. Predavno, razigrano i nežno. Jer tako je najlepše. Zašto uopšte ulažemo najlepše u telesnu bliskost sa nekim ko nam ne pripada? Jer mislimo da to spada u telesnu bliskost. Tako je prirodno. Međutim, on ne misli tako.
Opušteno, razigrano, radosno i nežno ponašanje nije način na koji se tretira žena koja hoće seks. Njoj treba jasno staviti do znanja da to (on) nije njen teren. Da je tu samo zbog seksa.
I posle se čudimo, kao, što je bio tako rezervisan? Iscimao se, organizovao, vozio, platio hotel i kad smo se najzad poskidali, umesto da počne svetkovina, bio je to jedan distanciran seks bez nežnosti. Kao da je navukao prezervativ preko glave i celog tela, a ne samo… da ga ne dodirnemo previše prisno, da strast ne izmakne kontroli, da se zadrži hladna glava. Ali zašto onda hoće ljubavnicu, ako ne može da se pusti i prepusti?
Hej, ali ko je rekao da on želi ljubavnicu?
To smo mi smislile, tripujući da stupamo u ravnopravni odnos sa odraslim čovekom, koji zna šta hoće. Da pronađe malo zabave van bračne postelje. I on tačno to i radi. Pronalazi malo te zabave. I nikako ne želi da to bude mnogo zabave i da bude mnogo zabavno.
