Danas izgleda ni za šta nema dovoljno vremena. Moramo da razmišljamo i odlučujemo brzo, jer život vozi dvesta na sat. Percepcija vremena je subjektivna, ali kada ste se poslednji put opustili sa onim osećajem da imate vremena za sve, da ne morate da žurite i da vam ništa neće promaći?
Pod pritiskom životnog ubrzanja izgleda najmanje vremena imamo da nekog dobro upoznamo, da razvijemo prisnost, da stvorimo uslove za kvalitetnu intimu, umesto da ulećemo u šeme i izlećemo iz njih nezadovoljni, pre nego što shvatimo šta se desilo. I da se posle osećamo prazno, kao da se ništa nije ni desilo.
Kad vas neko privuče, prvo pitanje nije postavka odnosa, nego pitanje seksa. Možda i ne pokušavate da odložite intimnost, jer ste i sami željni i skloni da seks primenite kao ventil, zdravu gimnastiku, relaksaciju i dijetu.
Uostalom, ne želite ni da se vezujete za nekog, ako niste sigurni da osnova funkcioniše. I tako seks dobija tu nezahvalnu i kontradiktornu ulogu provodnika stresa i osnove za građenje odnosa. Možda se fizički odnos razvije ka emotivnom, ali češće takav odnos potrošimo bez ikakvog osećaja da smo se sa nekim povezali i podelili nešto vredno i važno.
