Od ubeđenja da se to sigurno oseti, kad se nekome dopadate, do podozrenja da se njemu verovatno sviđa svaka, za jednu noć, mnogo je nijansi, za koje ipak nismo sigurne da smo ih dobro protumačile.
Čuvena ženska komplikovanost, ogleda se baš u tom sagledavanju nijansi u svemu i svačemu i pokušaju da se one protumače na pravi način.
Muškarci se baš i ne bakću sa nijansama, verovatno zato što ih uopšte ne vide. Blagosloveno slepilo za boje, koliko li je komotnije i komfornije u njihovim glavama, razmišljamo pakosno i dodatno se grizemo i nerviramo.
Volele bismo mi da se opustimo i da nijanse svedemo na osnovne boje i kontraste, kao što oni rade:
Grob, ali bih je kresnuo. Kučka, prvo bih je vezao, pa bih je kresnuo. Nije ništa naročito, ali bih je kresnuo. Ova je super, ali već sam je kresnuo, sad bih mog’o njenu drugaricu.
Povlačim ono o kontrastima. Držimo se osnovnih boja. Jer, izgleda da se njima stvarno svaka sviđa – za jednokratnu upotrebu.
A kako uopšte znaju kad im se neka cura sviđa za više puta? Za vezu? I da li se radi o tome da nekako znaju, ili i dalje nemaju pojma i zamišljaju da sprovode sjajnu seksualnu avanturu, dok se ne osveste sa burmom na prstu? Da li mi svoje osvajačke taktike zasnivamo na pretpostavci da su muškarci primati kojima je penis jedini kompas? Erekcija pokazuje pravac. Ili ne pokazuje.
