Znate ono, ustanete ujutru, razvučete se korak dva po kući, obavite jutarnju higijenu i mrzovoljnim koracima krenete ka ormanu u potrazi za današnjom odevnom kombinacijom.
Otvorite orman.
A tamo, u tom magičnom svetu ormana krcatog ženskom garderobom, vaš dan upravo počinje da biva noćna mora. Mogu da se kladim da je onaj mučenik dok je smišljao frazu “ustao sam na levu nogu”, mislio na svoju ženu koja stoji ispred ormana.
Iznova postavljate sebi čuveno žensko pitanje- Šta bre, danas da obučem!?
Kako vreme odmiče, hamletovska dilema “Crvenu ili bordo majicu” postaje sve veća.
Uskoro i pored punog ormana garderobe, tantalove muke dolaze do tačke ključanja. NEMAM ŠTA DA OBUČEM!– vrištite na mačku koja se mota oko vaših nogu.
Panika.
Sedite tako minutima ispred ormana izbezumljene, razjarene i nenormalne.
Gledate u hrpu stvari koju ste već nosile.
Ništa vas ne pokreće, i ništa vam ne uliva nadu da ćete išta pronaći, i izaći toga jutra iz kuće.
Naravno, počinjete da plačete.
Postoji u ženskom svetu životnih odluka, još gora varijanta “Obućiću prvo što mi padne pod ruku”. Ako mene pitate ova odluka vam dođe kao čist ruski rulet. Može, a i ne mora.
Izlazite iz kuće nasmejane i najbitnije, obučene.
Trčkarate srećne po ulici, jer ovoga jutra ne kasnite zbog tako “trivijalne stvari” kao što je odluka šta obući i možete da se posvetite nekoj bitnoj stvari kao što je spašavanje tropskih kišnih šuma.
Bezbrižno pevušite omiljenu pesmu, sve dok ne sretnete ONU sa prvog sprata koja kao da je skinula garderobu sa lutke iz vašeg omiljenog butika.
Ruski rulet, kažem ja.
Naravno, počinjete da plačete.
