Izgleda da naša potreba za prihvatanjem, ljubavlju, razumevanjem, bliskošću, poverenjem, podrškom, osećanjem povezanosti i srodnosti, nalazi ispunjenje jedino kroz prijateljstvo. I to važi i za žene i za muškarce – uspeli smo toliko da se udaljimo jedni od drugih u emotivnim interakcijama, da smo se istovremeno približili jedni drugima zaobilaznim putem – bežeći od povređivanja u romantičnoj vezi, našli smo pribežište u druženju sa osobama suprotnog pola. Kroz prijateljstvo, imamo pristup onim osetljivim i ranjivim delovima ličnosti, koji nam je u emotivnoj vezi često uskraćen, ili prezentovan na agresivan način – kroz napad, koji je, klasično, najbolja odbrana.
Mnogo energije potrošimo pokušavajući da dopremo do emotivnih partnera, baš tamo gde bi trebalo da se emocije slobodno kreću, pokazuju i razmenjuju, umesto da se maskiraju i proteruju u ilegalu i kriju iza tvrdoglavosti i besa. Čarobna reč –komunikacija – je ona čije značenje i smisao najčešće zaboravljamo, a koja ruši zidove nesreće i nerazumevanja. Koliko puta ste se osećali zazidano? Ograđeni od partnera i od svega što je najvažnije u vezi?
Prevazilazimo mi to nekako. Izvinjavanjem, seksom, svakodnevicom. Ali povreda koju osećamo i dalje nam izaziva potrebu za komunikacijom. I onda se poveravamo prijateljima. Koliko puta ste se, u nastojanju da razumete ponašanje svog partnera, način na koji njegov muški mozak funkcioniše, obratili prijatelju i sa njim detaljno pretresli sve ono što niste mogli sa svojim partnerom? Da li ste se tada osećali kao da izdajete partnera? O, jeste, makar malo i nije vam se sviđalo što se tako osećate. To je zato što ste iskusili emotivnu prevaru.
