Isidora Milošević je instruktorka Tai Chi-ja koja je već 20 godina posvećena jednom cilju – da prenese ovu drevnu kinesku veštinu u svakodnevni život urbanog čoveka. Nosilac je stepena 6. dan borilačkih veština. Za naš magazin otkriva kako je zavolela Tai Chi, zašto je baš ova veština njeno primarno zanimanje, a na samom kraju nas i savetuje šta bi trebalo da radimo ukoliko želimo da idemo pravi putem.
WANNABE MAGAZINE: Tai Chi Chuan je veština meditacije u pokretu, stara nekoliko hiljada godina. Gde ste se zapravo prvi put upoznali sa njom?
ISIDORA MILOŠEVIĆ: Još kao devojčica sam gledala putopise o Kini, kako se se ljudi penju stepenicama do vrha svetih planina i uvežbavaju neke neobične pokrete. Svoj san sam ostvarila pre nekoliko godina kada sam otišla na svetu planinu Wu Dang, ishodište taoizma i Tai Chi Chuana i popela se stepenicama dugim 5 km do taoističkog hrama. Tamo sam boravila u jednom od manastira gde sam savladala Wu Dang stil. Moj prvi učitelj Wang Zeng Xiang je još ’90-ih godina došao u Srbiju i kada sam počela da vežbam kod njega, znala sam da je to ono što sam oduvek želela.
Po obrazovanju ste diplomirani pozorišni producent Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, gde ste i magistrirali, a onda svoju ljubav prema jezicima usmerili na studiranje orijentalistike, koju ste takođe završili. Govorite i podučavate Tai Chi na četiri strana jezika. Pored svega ovoga, zbog čega ste odabrali da vam baš Tai Chi bude primarno zanimanje?
U centru Sfera koji vodim, primenjujem znanja iz organizacije i marketinga, strani jezici mi omogućavaju da podučavam strance koji žive u Beogradu, povremeno radim kao prevodilac ali ako želite da budete Tai Chi učitelj morate kompletan život da posvetite tome. To ne doživljavam kao posao, to sam jednostavno ja. Hiljadama godina stara kineska kultura i njene veštine traže posvećenost, vreme, strpljenje, upornost, disciplinu i ljubav. Već godinu dana učim kineski, završila sam kurs kaligrafije i kineskog slikanja i pripremam se za ponovni odlazak u Kinu.
Pošto se Tai Chi naziva veštinom i čini se da je mnogo više od vežbi, da li možda ima sličnosti sa jogom?
Cilj je isti samo što je put do njega drugačiji. Tai Chi je dinamičan i ne zahteve posebne uslove. Nakon što naučite neki od nizova pokreta, možete vežbati bilo gde desetak minuta i postepeno ćete osetiti efekte. Zgodan je za modernog čoveka i sve više se primenjuje u domenu korporacijskog zdravlja u čemu imam već dosta iskustva.
Ljudi sa naših prostora imaju drugačije navike od kineskog naroda u svakom pogledu. Šta se dobije kada se spoje kineska drevna veština i naš narod?
Dobije se bolji čovek ko god da je. Naš narod je mnogo toga preživeo i cilj je da uspostavimo ponovnu ravnotežu u svakom pogledu. Kineski mudraci kažu da moramo prvo da pronađemo harmoniju u sebi pa da je onda širimo dalje i na taj način postajemo bolje društvo.
Stiče se se utisak da Tai Chi nije baš lak za praktikovanje. Koliko je vremena potrebno da se savladaju prvi koraci i ko sve može da se bavi ovom veštinom?
Ovom veštinom može da se bavi zaista svako, samo je potrebna upornost. Najteže je prvih mesec dana dok se savladaju osnovni principi, a potrebno je minimum godinu dana da bi kasnije moglo samostalno da se vežba.
