Šta je za vas ljubav? Sreća? Koji je vaš najveći životni uspeh? A zbog čega se kajete? Da li biste govorili ovako o svom životu sasvim iskreno i otvoreno? Možda i ne, ali kada biste znali da to može da pomogne nekome, sigurno biste promenili mišljenje. Upravo taj cilj i ima emisija “Iskreno sa Aleksandrom Simić” (premijerno se emituje nedeljom od 17h, a repriza je sredom u 13h i petkom u 23h na TV Naša) koju uređuje i vodi novinarka Aleksandra Simić. Za naš magazin Aleksandra otkriva da li je za nju iskrenost vrlina ili mana, da li se i u kojim situacijama može poistovetiti sa svojim sagovornicima, kao i to kako se bori sa svojim životnim izazovima.
WANNABE MAGAZINE: Autorka ste emisije “Iskreno sa Aleksandrom Simić” u kojoj sa poznatima razgovarate o njihovim životnim iskustvima. Kako ste došli na ideju da pokrenete jednu ovakvu emisiju?
ALEKSANDRA SIMIĆ: Želela sam da napravim format koji će pomoći gledaocima da kroz živote i svedočenja poznatih pronađu odgovore i na svoja pitanja. Sve nas muče iste brige, bili medijski eksponirani ili ne. Čak neki autori tvrde da svi imamo samo dve potrebe, da volimo i da budemo voljeni. Da i sama nisam tražila odgovore na neka svoja pitanja, verovatno ne bih ni radila ovakvu emisiju. Takođe, mislim da gledaoci, i ljudi uopšte, često zamišljaju i idealizuju tuđe živote, pogovoto poznatih i ostvarenih ljudi. Poželela sam da im ovakvim svedočenjima olakšamo, da se ne osećaju bezizlazno u nekim životnim fazama i da čuju kroz kakve lavirinte mnogi ljudi kojima se dive su prošli i prolaze, a da se to često niti čuje niti vidi.
Govoriti sasvim iskreno o usponima, padovima, željama i životnim lekcijama svakako nije lako, a naročito ne pred publikom. Koliko su vaši sagovornici spremni da zaista otvoreno govore o svom životu?
Rekla bih da su vrlo iskreni. To se da osetiti. Mnogi su pred emisiju želeli da ne pominjemo neke teme, a onda su sami pričali o tim istim borbama. To znači da su osetili potrebu, da su verovali da njihove reči neće biti zloupotrebljene i da će ih gledaoci čuti. Da će pomoći drugima. Beskrajno sam im zahvalna na svim rečima i počastvovana. Iskreno, verovala da će sagovornici biti spremni da kažu baš tu istinu koja je potrebna ovoj emisiji, koja je potrebna svima nama. Znala sam da kada postavite pitanje na pravi način, kada poštujete granice intime svakog pojedinca, kada oni izaberu šta će reći a šta ne, da će se onda zasigurno opredeliti za istinu. Onu, kakvom je vide danas.
Postoji li tema o kojoj je vašim sagovornicima naročito teško da govore?
Svaki čovek zna svoje granice, pogovoto kada su lampice uključene. Ako ne želi da ga boli, ako smatra da nešto ne treba da podeli, verovatno o tome neće pričati. I ja na tome ne insistiram , niti tako postavljam pitanja. Ne želim ikoga da dovodim u situacije koje ni meni ne bi prijale. Nije mi potrebna senzacija te vrste. Srećna sam ako svoja životna otkrića prenesu gledaocima u meri koju oni sami odrede da je adekvatna. Da bar jedan čovek, a uvek ih je sigurno više, nakon što pogleda emisiju kaže sebi – Možeš ti to! Vidiš li kako je ovom čoveku bilo pa se danas ipak smeje! Pa svi imamo probleme! Sutra je novi dan! Život je lep!
